„Utiranje puta ka EU“ – pod tim naslovom berlinski Tagescajtung donosi tekst svog dopisnika Eriha Ratfeldera koji je svojevrsna najava predstojećeg susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija 18. marta u Ohridu:

„Posrednici iz Evropske unije i SAD nadaju se konačnom iskoraku u pregovorima dveju zemalja, a sporazum o normalizaciji odnosa trebalo bi da otvori put ka EU za obe strane. Zapad se takođe nada da će ograničiti uticaj Rusije koji na Balkanu, a posebno u Srbiji, nije zanemarljiv. Pre potpisivanja, međutim, trebalo bi da postoji i dogovor o pravilima njegove implementacije“, ocenjuje list iz Nemačke.

-pročitajte još: Srbija se „faktički“ pomirila sa postojanjem Kosova

U tekstu se podseća na susret Vučića i Kurtija 27. februara u Briselu kada su se njih dvojica „dogovorili da plan od 11 tačaka u principu prihvate“.

„Međutim, ubrzo po povratku u Beograd, Vučić je izjavio da ne može da potpiše ugovor, a kosovski premijer je, s druge strane, istakao da je on sporazum, takav kakav jeste, u Briselu već potpisao“, prenosi svojim čitaocima Tagescajtung, uz objašnjenje da je „dokument kontroverzan u obe zemlje, a posebno u Srbiji“.

„Srbija bi trebalo da dozvoli članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, uključujući i Ujedinjene nacije, a Kosovo da pristane na osnivanje Asocijacije srpskih opština, koja je kontroverzna već deset godina i na osnovu koje Beograd želi da dobije dalekosežna ovlašćenja koja prevazilaze samoupravu opština.“

Autor zatim svojim čitaocima ovako opisuje dvojicu lidera:

„Aleksandar Vučić je na političku scenu stupio pre 30 godina, tokom jugoslovenskih ratova, kao vatreni zagovornik srpskog nacionalizma pod tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem. Za njega je Kosovo i dalje srpska pokrajina koja mora da se vrati Srbiji. Uz podršku Rusije i Kine sprečio je integraciju te zemlje u UN i druge međunarodne organizacije, ali sada želi da uvede Srbiju u Evropsku uniju.“

„Aljbin Kurti je, s druge strane, bio nenasilni studentski aktivista u otporu protiv srpske vlasti sredinom 1990-ih. Srpska policija uhapsila ga je 1999, a pušten je tek nakon oslobođenja Kosova i amnestije 2001. godine. Od nezavisnosti Kosova 2008. Kurti je, uprkos svemu, predvodio progresivnu, levičarsku stranku ’Samoopredeljenje’ i na poslednjim izborima ubedljivo pobedio. Kurti se zalaže za potpuno samoopredeljenje svoje zemlje i za jednaka prava svih građana, bez obzira na naciju.“

-pročitajte još: Srbija i Kosovo: dogovor da bude dogovora

Na kraju, autor teksta ovako sumira situaciju: „Kurti sada treba da preskoči svoju senku. Prema izvorima iz Prištine, SAD, ali i Evropska unija izvršile su veoma snažan pritisak na Kosovo. Srpski političari godinama pozivaju međunarodnu zajednicu da dozvoli srpskoj manjini na Kosovu, koja čini oko šest odsto stanovništva, da osnuje sopstvenu asocijaciju opština na oko 20 odsto površine (Kosova), odnosno da deluje politički nezavisno od parlamenta u Prištini. To bi autoritarnom Vučiću dalo direktan pristup raštrkanim srpskim naseljima i moglo bi trajno da poremeti razvoj Kosova, kao što to radi Republika Srpska u Bosni i Hercegovini.“

„Upravo to Kurti i oni oko njega sve do sada žele da spreče. Pozivaju se na ustav Kosova, u kojem su srpske opštine dobile široka samoupravna ovlašćenja uporediva sa onima u Švedskoj i Finskoj, ili onima u Južnom Tirolu u Italiji. Kurti takođe navodi da je status manjina na Kosovu obuhvaćen svim sporazumima Saveta Evrope i EU. Druge manjine, kao što su Bošnjaci i Romi, ocenjuju da imaju manja prava od Srba, a Kurti ukazuje da bi srpski zahtevi dodatno etnički podelili društvo na Kosovu umesto da ga demokratizuju“, zaključuje Tagescajtung.

„Nikada u mojoj generaciji nisam imao prijatelja Srbina, moj otac jeste“

Isti list objavio je i intervju sa gradonačelnikom Gnjilana Aljbanom Hisenijem, članom Kurtijevog Samoopredeljenja. On takođe ocenjuje da se u razgovorima sa Srbijom i o srpskoj manjini zaboravlja položaj ostalih manjina na Kosovu.

„Mi na primer u Gnjilanu imamo romsku zajednicu gde 18 od ukupno oko 130 porodica nema svoju kuću. Zato sada želimo da gradimo socijalne stanove. Sve u svemu, Romi su u teškoj situaciji. Oni idu u škole srpske manjine, a kao rezultat toga, mnogi u romskoj zajednici jedva da govore albanski. To otežava integraciju u društvo u kojem je više od 90 odsto Albanaca.“

Na pitanje novinara Tagescajtunga Žan-Filipa Beka kako se nosi sa problemom podeljenog školstva u kojem „većinski srpske opštine imaju svoje škole i mnoga deca u kući i u školi govore samo srpski“, 32-godišnji gradonačelnik Gnjilana odgovara:

„Ja u mojoj generaciji nikada nisam imao prijatelja Srbina. Moj otac jeste, jer su Srbi i Albanci zajedno živeli i zajedno išli u školu. Sada postoje srpske manjinske zajednice i sela koja su podeljena na etničke grupe. To stvara enklave. I time se prekida prijateljstvo među ljudima.“

Zato, kaže Hiseni, „mi moramo da izgradimo više kontakta jedni sa drugima. U suštini, sve probleme između Kosova i Srbije stvara politika, a ne ljudi.“

Novinar odmah potom postavlja sledeće pitanje: „Pored kosovske zastave, koja bi trebalo da predstavlja multietničnost zemlje, na vašem stolu je i albanska zastava. Da li je vaša stranka Samoopredeljenje i dalje za ideju da se Kosovo ujedini sa Albanijom?“

Hiseni odgovara ovako: „Mi želimo da izgradimo demokratsku zemlju koja poštuje sva prava i sve druge etničke grupe koje ne čine većinu. Ali mi smo Albanci i ne možemo da poričemo svoje poreklo. Ujedinjenje sa svojom domovinom je dakle naša politička volja. Ali, to ne sme da se forsira, niti znači da želimo da živimo bez drugih etničkih grupa.“

„Zar ne mislite“, pita novinar, „da bi ta ideja mogla da zabrine pre svega srpsku manjinu u zemlji?“ A gradonačelnik Gnjilana odgovara:

„Oni su ravnopravni građani i treba ih kao takve i tretirati. Verovatno ne postoji država koja daje tolika prava etničkim grupama. Srbi, Romi, Turci, Goranci, Egipćani, Aškalije i Bošnjaci imaju zagarantovana mesta u parlamentu. Imao sam mnogo sastanaka sa srpskom zajednicom u Gnjilanu, ali kada ih pozovete u gradsku kuću, oni ne dolaze: ne zato što smo mi Albanci, već zato što nemaju poverenja u institucije. Ništa drugačije nije ni među Albancima.“

Priredio: I. Đerković

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.