Premijer Kosova Aljbin Kurti boravio je u Sarajevu na poziv nevladine organizacije „Asocijacije nezavisnih intelektualaca Klub 99". U prepunoj sali sarajevske Gradske vijećnice Kurti je u petak (6.12.) govorio o odnosima Bosne i Hercegovine i Kosova, ratnoj prošlosti i zajedničkim ciljevima – intergaciji u evroatlantske sisteme. Poručio je da je u BiH došao kao prijatelj i partner i da, uprkos viznim restrikcijama, „građani Kosova Bosnu vide kao prijatelja“. „Delimo istoriju i imamo zajedničku, evropsku budućnost. Zato smo jednostrano implementirali sporazum o slobodi kretanja na osnovu ličnih karata, a što smo postigli kroz Berlinski proces“, rekao je Kurti.

„Bosna i Kosovo su povezani kroz bolnu i tragičnu prošlost“, dodao je kosovski premijer podsećajući na zločine nad Bošnjacima i Albancima 90-tih godina i intervencije NATO u BiH i Kosovu. Naglasio je da srbijanska vlast i dalje negira ratne zločine te zaključio da se jačanjem BiH i Kosova „pomaže Srbiji da ne ponovi zločine“.

Bećirović, Komšić i Kurti za poštivanje Berlinskog procesa

Kurti se u Sarajevu susreo sa članovima Predsedništva BiH Denisom Bećirovićem i Željkom Komšićem. Istaknuta je potreba za jačanjem mira, stabilnosti i dobrosusedskih odnosa na Zapadnom Balkanu. Bećirović je kritikovao političare iz Republike Srpske (RS) zbog „gebelsovske propagande“ i blokade implementacije sporazuma iz Berlinskog procesa, koji uključuju slobodno kretanje s ličnim kartama. On je podsetio da su sporazume u ime BiH potpisali upravo kadrovi Milorada Dodika iz SNSD-a (Savez nezavisnih socijaldemokrata), koji se danas protive njihovoj realizaciji. „To je kršenje sporazuma iz Berlinskog procesa“, naveo je Bećirović.

Željko Komšić je pohvalio kosovsko ukidanje viza za građane BiH kao „značajan korak ka boljoj povezanosti građana i razvoju trgovinske razmjene". Odbacio je kritike iz RS o Kurtijevoj poseti, naglasivši da je BiH suverena država i da „entitet RS nema ovlasti u spoljnoj politici". Potpredsednik Federacije BiH Refik Lendo i federalni premijer Nermin Nikšić u razgovorima s Kurtijem kazali su da ukidanje viznog režina poboljšava ekonomsku saradnju. Lendo je kazao kako se nada da će  BiH odgovoriti ukidanjem viza za građane Kosova.

 Osude i pretnje iz RS

Oštre su reakcije iz RS na posetu Aljbina Kurtija Sarajevu. Članovima Predsedništva BiH zamera se što su Kurtija, koji je stigao u „privatnu“ posetu Sarajevu, primili u zvaničnim institucijama. Predsedavajuća Predsedništva BiH Željka Cvijanović kaže da su njene kolege sa Kurtijem trebali razgovarati „u kafani“.

Predsednik RS Milorad Dodik veruje da su „kapaciteti Predsedništva iskorišteni kako bi se Kurtiju dao značaj“. „To šalje određenu poruku i dodatno usložnjava odnose među nama“, kaže Dodik. On je ponovio da RS „nikada neće dopustiti priznanje Kosova“. Predsednik Skupštine RS Nenad Stevandić optužio je Kurtijeve domaćine da „krše principe Dejtona“, a da su oni koji su pozvali Kurtija „pozvali RS na samoopredeljenje“.

Kurtijeva posjeta izgovor za blokadu Veća ministara

Zbog dolaska Kurtija u Sarajevo, ministri iz reda srpskog naroda u Veću ministara BiH bokotovali su sednicu na kojoj se trebalo raspravljati o reformskim zakonima važnim za evropski put BiH. „Time su pokazali šta misle o Planu rasta i Evropskom putu BiH“, kaže poslanik u Predstavničkom domu Parlamenta BiH (Demokratska fronta) Milan Dunović. On je za DW komentariso postupak SNSD-ovih ministara u kontekstu posete kosovskog premijera. „Blokada od strane ministara iz RS 'opravdana' je dolaskom kosovskog premijera. To što je gospodin Kurti došao na poziv nevladine organizacije i što je ranije najavljeni dolazak Kurtija na Samit lidera Zapadnog Balkana u Neumu prošao bez ikakvog bojkota, pokazuje da je ovo samo loš izgovor za još lošije namere pojedinih ministara i njihovih nalogodavaca“, kaže Dunović.

Zbog protivljenja srpskih kadrova, BiH ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu i zato boravak kosovskog premijera Albina Kurtija u BiH nema karakter zvanične, međudržavne posete. No, Kurti uživa veliku popularnost među građanima BiH bošnjačke i hrvatske nacionalnosti, ali i jednog broja srpskih intelektualaca, zbog njegovog „višedecenijskog otpora velikosrpskoj hegemoniji“, kaže za DW počasni predsednik Zajednice Albanaca u BiH Muharem Zejnulahu. „Albanci, građani BiH poreklom s Kosova, pozdravljaju unilateralno ukidanje viza, ali očekuju recipročne mere te rešavanje drugih problema, posebno priznavanje kosovskih dokumenata od strane BiH. Zamolili smo premijera Kurtija da pomogne kako bi se to rešilo“, kaže Zejnulahu.

Nacionalistička retorika u službi Aleksandra Vučića?

Prve analize Kurtijeve posete Sarajevu upozoravaju na štetnost „neprimerene nacionalističke retorike“ u RS. Novinar HINA-e (Hrvatska izvještajna novinska agencija) Ranko Mavrak kaže da različiti pogledi na status Kosova „ne smeiju biti prepreka dijalogu i komunikaciji“, te da te da Dodik i njegovi poslušnici ne bi smeli od građana BiH i Kosova praviti „taoce svojih nacionalističkih projekcija“ uskraćujući im slobodu kretanja. „Sva ta histerična reakcija iz RS samo pokazuje da su oni produžena Vučićeva (Aleksandar) ruka zadužena za komplikovanje odnosa u regiji, koje onda predsednik Srbije navodno popravlja", kaže Mavrak za DW.

Plenković u Banja Luci

Među Kurtijevim domaćinima u Sarajevu u petak nije bilo hrvatskih zvaničnika iz najuticajnije stranke bh. Hrvata, HDZ-a (Hrvatska demokratska zajednica) BiH. U vreme Kurtijeve posete Sarajevu, u Banjaluci je boravio premijer Republike Hrvatske Andrej Plenković. On je, zajedno sa predsjedavajućom Veća ministara BiH Borjanom Krišto (HDZ BiH) prisustvovao otvaranju Muzejsko-galerijskog prostora u samostanu „Marija Zvijezda“, gdje je ponovio da je podrška Hrvatima izvan Hrvatske, posebno u BiH, „glavni prioritet Hrvatske vlade“. Plenković se u Banjaluci susreo i sa Dodikom koji je tom prilikom govorio o značaju saradnje sa „hrvatskom zajednicom u BiH“.

Poseta Kurtija Sarajevu dolazi u važnom trenutku za regiju i naglašava značaj dijaloga i međusobne saradnje. To je istaknuto i na sastancima kosovske delegacije predvođene premijerom Kurtijem sa visokim bh. zvaničnicima. No treba primijetiti kako susreti u Sarajevu, ali i Banjaluci, ukazuju na izazove i prilike za regionalnu saradnju, ali i na kompleksnu političku realnost u BiH.