Evropski sud pravde je u potpunosti odbacio tužbe Slovačke i Mađarske protiv dogovora o raspodeli izbeglica i potražilaca azila na sve države EU. Slovačka, Mađarska, Češka i Rumunija su u septembru 2015. glasale protiv te odluke Saveta ministara EU. A prema toj odluci, na vrhuncu izbegličke krize je trebalo raspodeliti 120.000 ljudi iz Grčke, Italije i Mađarske. Ta odluka je pravosnažna, presudio je najviši sud u Luksemburgu. To što su zemlje Evropske unije, sa nekim izuzecima, uglavnom odugovlačile sa sprovođenjem odluke u delo, ne znači da dogovorena kvota nema pravnu važnost. Sud je odbacio sve argumente Slovačke i Mađarske. I Poljska, koja je podržavala Mađarsku i Slovačku i koja do sada nije primila nijednu izbeglicu, prema odluci suda sada mora da promeni tu politiku.

Posle tog pravnog poraza za socijaldemokratskog premijera Slovačke Roberta Fica i nacionalnokonzervativnog šefa mađarske vlade Viktora Orbana, Komisija EU može da nastavi sa svojim postupanjem protiv država koje ne poštuju njenu odluku. Komisija je već pokrenula postupak protiv Mađarske, Poljske i Slovačke zbog povrede ugovora EU, a mogle bi da uslede i druge mere. Možda će biti podnete tužbe i protiv Austrije, koja do danas nije primila nijednu izbeglicu na osnovu dogovora o kvotama. Ni Nemačka, Francuska, Velika Britanija i Španija, nisu ispunile svoje obaveze.

Mađarska je nazvala presudu „neodgovornom“

Mađarski premijer Viktor Orban je do sada odbacivao prijem izbeglica argumentom prema kojem je migracija „Trojanski konj terorizma“. A tvrdi i da  društva u Jugoistočnoj Evropi gaje tradicionalan otpor prema doseljenicima. Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Šijarto je presudu iz Luksemburga nazvao „nečuvenom i neodgovornom“ i rekao: „Mađarska će se i dalje truditi da nađe legalna sredstva da samo odlučuje o tome koga će pustiti u zemlju a koga neće“. Slovački premijer Robert Fico je u Bratislavi rekao da će poštovati presudu Evropskog suda pravde, ali da se stav njegove vlade o izbeglicama neće promeniti. Nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel zatražio je od svih zemalja EU da se povinuju presudi i da poštuju dogovorene kvote, kako bi bile rasterećene Italija i Grčka na koje izbeglice vrše najveći pritisak.

U Briselu je poslanica Evropskog parlamenta zadužena za raspodelu izbeglica, političarka Zelenih Franciska Keler, rekla da je odluka Evropskog suda pravde „kamen međaš“ u evropskoj azilantskoj politici: „Više nema izvinjenja. Zemlje koje su do sada bojkotovale raspodelu izbeglica, sada moraju da pokažu da poštuju tu odluku“.

Kvote i izolovanje

Komisija EU je još na proleće odlučila da uvede fiksne kvote kako bi rasteretila Italiju i Grčku, zemlje preko kojih trenutno stiže najviše migranata. „Dablinski“ princip, prema kojem je za moguću dodelu azila nadležna prva zemlja EU na čije tlo su migranti stupili. Taj princip mora i dalje da važi. Ministri unutrašnjih poslova EU bi sledeće nedelje trebalo da se bave kvotama za raspodelu izbeglica i migrantskim rutama. EU je do sada bila odlučna u nameri da spreči ilegalnu imigraciju. Ona želi da se ljudi zadržavaju u Libiji, Turskoj i drugim tranzitnim zemljama, kako ne bi mogli lako da dospeju do teritorije EU. Samo mali broj potražilaca azila bi iz Turske ili Severne Afrike trebalo da bude direktno preseljen u EU.

Italija,  Grčka, Mađarska i druge zemlje za obezbeđivanje svojih granica koje su spoljne granice EU dobijaju i novac iz Brisela. No, zahtev Mađarske da joj EU nadoknadi polovinu troškova za ogradu koju je podigla na svojoj granici, neće biti uslišen. Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je u utorak napisao Orbanu da „solidarnost nije jednosmerna ulica“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android