(Delima deset veoma uglednih umetnika savremenosti je isto toliko ogledni istoričar umetnosti i organizator izložbi, Holandanin Jan Hut, preobratio jedan barokni zamak na Rajni u trezor umetnicke avangarde. Reč je o zamku Dik (Dyck), kod Nojsa, u kome je zahvaljujući Hutovim carbnjaštvom nastala neobična izložba, imenovana "Gracije".)

Na stepeništu i u dvoranama baroknog zdanja je Holanđanin postavio radove Enca Kukija, Gintera Ferga, Katarine Grose, Janisa Kunelisa i drugih. Postavio je slike u stalnom dijalogu sa instalacijama, da bi svi oni zajedno nastavili dijalog sa prirodom (misleći na pitoreskni park oko zamka), ali i u dijalogu sa upotrebnim kontekstom (misleći na arhitekturu zdanja).

Jan Hut je poznat kao šef devetih Dokumenta u Kaselu, 1992, zapravo prve svetske izložbe savremene umetnosti u Kaselu posle politickog preloma na istoku Evrope. Vec tada je pokazao smelost da umetnicka dela postavi u svoj autorski kontekst, vodeci racuna o svakom detalji izložbenog prostora. Utoliko su izložbe koje je on organizovao uvek bile i "laboratorije gledanja" u kojima je "gledalac", i organizator izložbe, uvek dosledno "eksperimentisao", "namećući" svoje zakone gledanja.

Uvek su Hutove izložbe, ako ne sporne, bile više nego tematizovane u uvek podeljenoj javnosti. A počeo je, danas legendarnom, izložbom u stanovima građana Genta, nastojeći da ukaže na mogućnosti delovanja umetnosti u stambenom prostoru, umesto u muzeju. (U stanove u Gentu su tada bili pozovani da rade i Marina Abramović i Braco Dimitrijević.)

Izložba u zamku Dik je utoliko nastavak tog ranog gentskog eksperimentisanja. Postavljanje umetničkog dela u "drugi" kontest je osnovna intencija autora izložbe, ali tako da to ne samo šokira, nego i upućuje na jedinstven doživljaj. Jan Hut je naložio italijanskom umentiku, Etoru Spaletiju, da ispod štukature na svodu jedne prostorije u zamku postavi površinu naslikanog neba, koja je naprosto izdubila kuću i proširila je u svet. Tom intervencijom su i prozori postali otvor kroz koji spolja ulazi park direktno u kuću.

Na stepeništu su postavljene preparirane svrake, izraelskog umetnika Haima Štajnbaha, kao rezultat veličanstvenog otvaranja kuće za prijem prirode.

Konačno, u jednoj prostoriji je nemačka umetnica Katarina Gorse postavila, po nalogu Jana Huta, oblake i maglu, sačinjene od različitih izvora svetlosti.

Ko želi da se upusti u avanturu ovakog doživljaja umetnosti, ali i jednog baroknog dvorca, neka dode u zamak Dik, kod Nojsa u Severnoj Rajni Vestfaliji. Postavka Jana Huta ce tamo ostati do 2006. godine.