Pre nekoliko godina, tačnije 2012, cena dizela u Bosni i Hercegovini bila je 2,45 maraka i to je najveća cena do sada, pri čemu je cena barela sirove nafte na svetskom tržištu bila nešto preko 80 dolara. Godine 2008. cena dizela bila je u proseku 2,05 maraka po litru, dok je barel bio na maksimumu (preko 90 dolara).

Suština uvoda jeste da cena barela na svetskom tržištu nema nikakve veze s cenom goriva u Bosni i Hercegovini. Do takve situacije doveli su monopol koje imaju određeni „naftaši“ u BiH, ali i slobodno formiranje cena (mada je sve stvar prethodnog dogovora). A onda je došao Međunarodni monetarni fond i rekao da neće biti nastavka aranžmana ukoliko se ne usvoje izmene Zakona o akcizama koje predviđaju opterećenje cena naftinih derivata od 0,10 maraka po litru.

S obzirom na to da bez novca ne može da se nastavi sa izvođenjem „velikih infrastrukturnih projekata“, izmene su usvojene, i stupile su na snagu 1. februara ove godine. Otada do danas cena goriva povećana je mnogo više od iznosa koji je predviđen zakonom, a akcize su bile samo odlično opravdanje za dalji rast cena goriva.

Reakcija na sveukupne probleme

Građani nisu protestovali prošle godine kada su izmene zakona bile u proceduri i kada je realno moglo nešto da se promeni, već su se na to odlučili sada, kada iznad svake akcije stoji pitanje da li je ona proizvod neke politike ili normalna ljudska reakcija.

„Dvadeset godina građanima je trebalo da se probude iz sna“, kaže analitičar Tanja Topić. „Ono što se dešava u zadnje vreme je sve ono što se sakupljalo ili taložilo decenijama, pa se sada pokazuje ta reakcija koju smo očekivali mnogo ranije s obzirom na teško materijalno stanje i sve probleme u društvu. Ovo je reakcija na sve probleme, od odlaska ljudi iz BiH, pa do slučaja Dragičević i pokazatelja da građani nemaju više poverenja u sistem“.

Direktan udar na novčanik

Među ljudima koji su otišli, veliki je broj zdravstvenih radnika čiji su poslodavci u BiH godinama beležili ogromne gubitke i zdravstvo doveli do kolapsa. U obrazovanje se uvode nove, savremene metode rada, poput veronauke u srednje škole. Ako tome dodamo i pravosuđe, onda se postavlja pitanje zašto niko do sada nije izašao na ulicu da traži bolje uslove za lečenje svog deteta, za njegovo obrazovanje, za pravo i pravdu?

„Ljudi poskupljenje goriva direktno osećaju. Kad čovek sipa gorivo, on vadi pare iz svog džepa i on u tom trenutku vidi direktnu štetu za svoj novčanik. A stvari poput zdravstva, obrazovanja ili pravosuđa i mnogih drugih oblasti koje ne funkcionišu, za njih su apstraktne, ali se možda osećaju nemoćni da bilo šta učine. Zašto protestuju? Zato što je lako stati i ugasiti auto. Za sve drugo potrebna je veća volja i organizacija“, kaže Željko Svitlica, kolumnista portala „Mondo“.

Povećanje cene goriva ima najveći uticaj na privredu, što vuče za sobom sva ostala poskupljenja. Dodatne blokade znače samo veće troškove, kaže Saša Trivić iz Udruženja poslodavaca Republike Srpske. Njegov lični stav je ipak da je mnogo više razloga za nezadovoljstvo građana od trenutnih blokada.

Ko stoji iza protesta?

„Protesti, koji su se prelili iz Srbije, neće doneti ništa u ovom trenutku jer je teško zamisliti da se menjaju poreski zakoni zato što je cena goriva prešla neki određeni iznos. Naravno da ne podržavam ovako visoke cene goriva, ali danas protestovati zbog cene goriva, a ne zbog svih ostalih problema u društvu, na neki način je licemerno“, kaže Trivić.

U javnosti već kruže nezvanične informacije da iza protesta stoji opozicija i da će ona na svaki način pokušati da destabilizuje sistem u ovih nekoliko meseci pred izbore.

Nikola Grbić iz Udruženja prevoznika RS smatra da protesti nemaju veze s opozicijom i destabilizacijom društva i kaže da „prevoznici neće odustati od svakodnevnih protesta, sve dok se ne ispune njihovi zahtevi i cena goriva smanji“. Neki do njih pominju kao realnu cenu od 1,5 maraka po litru što je nerealno, s obzirom na to da toliko nije iznosila ni 2015. godine, kada je cena barela bila oko 30 dolara.

„Znamo da se dešavaju slične stvari i u Srbiji, ali moram da kažem da iza protesta i blokada u celoj BiH ne stoji nijedna politička partija, niti imamo bilo kakav cilj da rušimo bilo koga. Nužda nas je naterala i dovedeni smo do ivice propasti sa ovom cenom goriva koja nije primerena standardu građana BiH“, zaključuje Grbić.

Protest se širi?

Protesti su najavljeni svakog dana u isto vreme širom BiH – od 17 do 18 časova. Teško je u ovom trenutku proceniti da li protestuju svi ili je deo njih samo blokiran, ali je u svakom slučaju nerealno očekivati da će cene goriva biti smanjene zbog jednočasovnih protesta. Ukoliko se oni budu proširili i na blokade graničnih prelaza ili trajnu blokadu ključnih saobraćajnica širom zemlje, u tom slučaju je moguće da dođe do neke promene. Međutim pitanje je kako će u tom slučaju taj novac, koji je već planiran, da bude nadoknađen. Verovatno putem nekog drugog načina oporezivanja.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android