Klod Lancman je rođen 1925. u jevrejskoj porodici u Parizu. Još kao učenik osetio je na sopstvenoj koži predratni antisemitizan. Klodov otac, veteran iz Prvog svetskog rata, učio je svoju decu u Pokretu otpora najvažnijim pravilima u partizanskom ratu protiv nemačkih okupatora, pre svega zdravom nepoverenju i "aktivnom pesimizmu", kako je kasnije Lancman pisao u svojim memoarima.

Napori oca pokazali su se uspešnim: Kao 18-godišnjak Klod organizuje francuski otpor u Klermon-Feranu a potom se kao partizam bori u regionu Overnja, gde zajedno sa ostalim borcima pokreta otpora ometa dolazak novih nemačkih snaga u Normandiju.

Sa 23 godine docent u Berlinu

Posle rata, Lancman studira filosofiju na Sorboni u Parizu. Godine 1947. odlazi na godinu dana u Tibingen. U jednom intervjuu za "Hanoverše algemajne cajtung" je svojevremeno rekao: "Mogao sam da idem kod Nemaca, jer nisam pobegao, ja sam ih pobedio. I hteo sam u Nemačku, jer je ta zemlja domovina filosofije". Ali njega pre svega radoznalost nagoni u zemlju bivšeg okupatora, jer on se već uveliko interesuje za temu holokausta. U zimskom semestru 48/49, 23-godišnji Klod Lancman radi kao docent na novoosnovanom Slobodnom univerzitetu u Berlinu. Na molbu studenata, drži predavanja o antisemitizmu, bazirana na knjizi Žan-Pol Sartra "Razmišljanja o jevrejskom pitanju".

Veličanje Sartra

Po povratku u Pariz radi kao novinar. Njegov članak "Nemačka iza gvozdene zavese", objavljen u dnevniku "Mond", izazvao je pažnju Sartra, koga je Lancman izuzetno cenio. Sartr je Lancmanu ponudio da piše za časopis "Moderna vremena" (Les Temps Modernes) i do danas je odgovorni urednik tog časopisa. Od 1952. do 1959. bio je u ljubavnoj vezi sa Simon de Bovoar, sa kojom je imao blizak kontakt sve do njene smrti 1986. godine.

Lancman je imao preko 40 godina kada je počeo da se bavi filmom. "Zašto Izrael" iz 1973. govori o bezuslovnom, opravdanom postojanju jevrejske države, sa kojom on, francuski intelektualac i ateista, oseća povezanost tokom celog svog života.

12 godina istraživačkog rada za film "Šoa"

Neposredno posle toga, Lancman u Poljskoj započinje istraživačka putovanja za svoje remek delo "Šoa". Tokom 12 godina traga za onima koji su preživeli holokaust i razgovara sa žrtvama i počiniteljima. Finansijsku podršku za svoj projekat traži u Kelnu od WDR-a. "Bio nam je poznat Lancmanom prvi film i odmah smo pristali da finansiramo sledeći projekat. Bio je slobodan da sam odlučuje o svemu, jer nama je bilo jasno da je reč o velikoj temi i da j Lancman pravi čovek za to", kaže Vilfrid Rajhart, bivši urednik filmske redakcije WDR-a.

"Šoa" je devetoipočasovni projekat, iz dva dela, neuporediv sa bilo kojim drugim filmom o holokaustu. Lancman ne prikazuje arhivski materijal, već žrtve, počinioce i mesta uništenja - nešto neviđeno do tada.

Terapeutski odnos prema protegonistima Lancmanov film se suštinski razlikuje od američkih melodrama kao što su "Holokaust" Marvina Čomskog ili "Šindlerova lista" Stivena Spilberga. Dok Spilberg priča o preživelima, Lancman se bavi mrtvima. "Kod Lancmana nema završetka punog suza. Umesto toga on evocira strukturu traume. U tom smislu je Lancmanov film radikalniji, njegova estetika primerenija tematici", smatra Gertrud Koh, profesorka na Slobodnom univerzitetu u Berlinu.

Kod Lancmana se preživeli suočavaju sa prošloću, pa čak iako je to za njih skoro nepodnošljivo. Lancman svoje protagoniste vraća na mesto zločina, od njih stvara glumce sopstvene priče. Reditelja i protagoniste povezuje više godina građena, skoro terapeutska veza.

Protesti socijalističkih moćnika

Poljska je uoči prvog prikazivanja filma u Parizu protestovala kod francuskih vlasti. Film govori o svakodnevnom antisemitizmu u Poljskoj, što se ne uklapa u koncept socijalističkih moćnika. Pokušaj zabrane je propao. Film 'Šoa' je 1986. premijerno prikazan na Berlinalu, gde je nagrađen sa tri bitne nagrade kritike.

Slede mnogobrojne druge nagrade, medijski eho je ogroman, Klod Lancman postaje poznat širom sveta. 350 sati filmskog materijala za film "Šoa", Lancman je iskoristio za naredne filmove, poput filma "Sobibor, 14. oktobar, 16h" (2001). Počasnim Zlatnim medvedom za životno delo, nagrađuje se veliki reditelj koji je svoj život posvetio aktivnoj borbi protiv zaboravljanja. Na ovogodišnjem Berlinalu će biti prikazano celokupno stvaralaštvo Kloda Lancmana.

Autor: Filip Jedike / Ivana Ivanović
Odg. urednik: Jakov Leon