Gabi Koldevej ne razume odluku političara, ali povratak Landshuta, Boinga 737 koji je pre nekoliko decenija pod ovim imenom leteo za Lufthanzu, gotova je stvar. U Brazilu, gde već neko vreme propada na rubu jednog aerodroma, avion će biti izrezan na delove i transportnom grdosijom Antonov prebačen u Nemačku. Tačnije u Fridrihshafen na Bodenskom jezeru gde bi u tamošnjem Muzeju vazduhoplovstva trebalo da bude svedok jednog uzbudljivog vremena.

Kontroverze oko „spomenika“

Gabi je kao osmogodišnja devojčica preživela dramu u Landshutu koji je 13. oktobra 1977. otet na letu Majorka-Frankfurt i preusmeren u Somaliju, u Mogadišu. „Meni ne treba spomenik“, napisala je ona pre nekoliko dana u prilogu za Tagescajtung. Gabi Koldevej se protivi mišljenju istoričara Martina Rupsa autora knjige „Preživeli iz Mogadišua“ koji kaže: „Žrtvama je potrebno mesto na kojem će tugovati.“ I Jirgen Vietor, tada kopilot, kao i bivša stjuardesa Gabriele fon Lucau, založili su se za vraćanje Landshuta u Nemačku.

Otmica 91 taoca u avionu koji je na putu do Mogadišua prošao gotovo sve bliskoistočne aerodrome, trajala je skoro pet dana – u neljudskim higijenskim uslovima i u konstantnom strahu. U jednom trenutku, palestinski teroristi su ih polili alkoholnim pićima za djuti fri prodaju „kako bi bolje goreli“ kada se aktivira eksploziv. Najmlađi putnik je imao tri godine. Svi su preživeli. Osim pilota Jirgena Šumana. Njega su teroristi ubili 16. oktobra 1977. na aerodromu u Adenu i bacili iz pilotske kabine.

Otmica Landshuta je bila simbol vrhunca takozvane Nemačke jeseni, nasilja terorističke grupe Frakcija crvene armije (RAF) tokom kojeg su ubijeni glavni državni tužilac Zigfrid Bubak i predsednik uprave Dojče banke Jirgen Ponto. Početkom septembra je otet predsednik Udruženja nemačkih poslodavaca Hans-Martin Šlajer.

Otmičari su tražili puštanje iz zatvora „prve generacije“ RAF-ovih terorista. Tadašnji socijaldemokratski kancelar Helmut Šmit nije pristao na ucene. Kako bi izvršili veći pritisak i pomogli svojim „drugovima“, palestinski otmičari su krenuli u akciju otimanja Landshuta. To je bio prvi poznati slučaj međunarodne koordinacije terorističkih organizacija.

Junaci iz GSG9

Tada je na scenu stupila GSG9, jedinica specijalaca nemačke savezne policije na čelu s Ulrihom Vegenerom. Pod okriljem noći, specijalci su 18. oktobra 1977. upali u avion i ubili troje od četvoro terorista. Od tada su Vegener i njegovi ljudi junaci.

Kada se vest o propaloj otmici proširila, RAF-ovi zatvorenici su počinili kolektivno samoubistvo, a kidnapovani Hans-Martin Šlajer je pronađen mrtav u jednoj šumi u Elzasu. Iako je RAF i dalje ubijao, to je definitivno bio udarac od kojeg se ova teroristička grupa nikada nije oporavila. A Nemačka je zadržala imidž zemlje koja ne popušta teroristima.

Šta je ostalo od aviona

Landshut je postao sinonim ovog razdoblja nemačke istorije. No ostalo je samo ime. Avion, koji je tokom petodnevne otmice i prilikom jednog prinudnog sletanja oštećen, leteo je do 1985. u sklopu Lufthanzine flote. Nakon toga je prošao mnoge kompanije a na kraju „karijere“ je leteo kao teretni avion sve dok ga brazilska kompanija TAF 2008. nije poslala u penziju.

Otada rđa na rubu jednog aerodroma u brazilskoj Fortalezi. Sada je nemačka Vlada, na inicijativu ministra spoljnih poslova Zigmara Gabrijela, odlučila da olupinu kupi za 20.000 evra. Transport i restauracija će koštati oko dva miliona evra.

Međutim, mnogima je ostao gorak okus u ustima. Taoci iz Landshuta se žale da su posle otmice bili prepušteni sebi i svojim strahovima. Novčano obeštećenje im nikada nije bilo ponuđeno, a ubrzo posle otmice su pali u zaborav.