1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Lava ključa - u Severnoj Irskoj i u Bosni

11. decembar 2019.

Strah od novog rasplamsavanja sukoba u Severnoj Irskoj u slučaju neregulisanog Bregzita je opravdan - napetosti su samo primirene, ali ne i prevladane. Sličnosti sa situacijom na Balkanu su zabrinjavajuće.

Foto: DW/Z.Arbutina

Pismo koje je biskup Džon Mekdauel krajem jula poslao britanskom premijeru Borisu Džonsonu sa zahtevom da svakako izbegne tzv. 'tvrd Bregzit' sadržavalo je jedno dramatično upozorenje u vezi sa situacijom u Severnoj Irskoj: "Rastopljena lava prošlosti, vruća i opasna, teče još uvek pod tankom korom sadašnjice."

Ovaj protestanski biskup Irske Crkve zna o čemu govori: njegova biskupija se proteže sa obe strane granice između Irske i Severne Irske i njemu je jasno koliko je trenutna 'normalnost' odnosa između katoličkih nacionalista i protestantskih unionista labilna.

Opcija neregulisanog Bregzita, sa uspostavljanjem tvrde i policijski kontrolisane granice između Irske i Velike Britanije mogla bi vrlo lako da dovede do "novog rasplamsavanja stare sektaške mržnje, koja je mirovnim dogovorom na Veliki petak primirena, ali nije iskorenjena u smislu istinskog pomirenja", uverena je i Suzan Mekej, irska književnica i publicistkinja iz severnoirskog Derija. U razgovoru za DW Mekej naglašava da se u aprilu, kada je u sukobima u Deriju od strane republikanskih ekstremista iz redova tzv. Nove IRA-e ubijena novinarka Lira Meki, pokazalo koliko malo je potrebno da neka iskra dovede do požara.

Dug put do mira

Napetosti između republikansko-katoličke manjine u Severnoj Irskoj, koja se zalaže za ujedinjenje sa Irskom, i unionističko-protestantske većine, koja želi ostanak unutar Velike Britanije, eskalirale su tokom 70-ih i 80-ih godina prošlog veka. U sukobima Irske Republikanske Armije (IRA) sa jedne strane, te britanske vojske i unionističkih paravojnih grupa sa druge strane, do potpisivanja mirovnog sporazuma na Veliki petak (Good Friday Agreement) 1998. godine, život je izgubilo oko 3.500 ljudi, od kojih su gotovo polovina bili civili.

Foto: DW/Z.Arbutina

Za okončanje sukoba ključna je bila spoznaja, i jednih i drugih, da vojna opcija ne vodi ka rešenju, kaže irski diplomata Dejvid Donohju, jedan od pregovarača i arhitekata mirovnog sporazuma. Još od 1985. je vlada u Dablinu bila službeni učesnik u pregovorima oko traženja rešenja za Severnu Irsku, posebno zbog svojih dobrih veza i uticaja na IRA-i blisku republikansku stranku Šin Fejn (Sinn Fein).

Promena paradigme

U razgovoru za DW Donohju kaže da je odlučujuće za postizanje sporazuma bilo "priznavanje ravnopravnosti dveju (političkih) tradicija poimanja države: nacionalizma i unitarizma. Radi se o dva oblika identiteta, dve velike tradicije koje su ukorenjene u severnoirskom društvu, o dva različita načina razmišljanja, i vrlo je važno bilo da su oni postali jednako vredni." To dugo vremena nije bio slučaj: dok su nacionalisti u Severnoj Irskoj decenijama bili tretirani kao građani drugog reda, unionisti su uživali privilegije.

Foto: DW/Z.Arbutina

Ta promena paradigme je onda i institucionalizovana: na političkoj sceni Severne Irske važi načelo konsenzusa ključnih aktera, tako da ni jedna strana ne može da nadvlada drugu i jednostavnom većinom donosi odluke. Čak je načelno ostavljena mogućnost ujedinjenja sa Republikom Irskom - ukoliko se za to odluči potrebna većina stanovnika. I pritom su, što je posebno važno, prestali vojni sukobi i prešlo se na nivo političkog sučeljavanja.

Tragovi podela

Od sporazuma na Veliki petak je prošlo više od dvadeset godina i na prvi pogled on deluje uspešno. Obustavljeni su teror i bombaški napadi, privreda beleži rast, granica između Irske i Severne Irske je postala nevidljiva, desetine hiljada ljudi putuju svakog dana između dve zemlje.

Ali tragovi ne tako davnih podela ipak su prisutni. U Deriju ili Belfastu na brojnim zidnim slikama - muralima - ovekovečeni su heroji jedne ili druge strane iz vremena oružanih sukoba - i stalno se osvežavaju.

Mnoge spomen-ploče i spomen-obeležja podsećaju na borce i civilne žrtve poginule za vreme sukoba, a u zapadnom delu Belfasta, gde su svojevremeno bili najžešći okršaji, još stoje zidovi (peace walls) koji razdvajaju pro-irske katoličke od pro-britanskih protestantskih četvrti.

Foto: DW/Z.Arbutina

Neki su visoki i do četrnaest metara - da se na kuće sa druge strane ne bi bacalo kamenje ili flaše. I oni tu nisu samo kao turistička atrakcija: teška metalna vrata kroz koja se danju nesmetano prolazi sa jedne na drugu stranu, zatvaraju se svake večeri u 21 sat i otvaraju ponovo tek u 6 ujutru.

Sličnosti sa Balkanom

"Mislio sam da znam nešto o dubini podela u Severnoj Irskoj, između dve zajednice, ali ono što sam video i čuo me istinski šokiralo", kaže u razgovoru za DW Senad Pećanin, publicista i dugogodišnji urednik sarajevskih Dana. "Pokazuje se da iskustvo etničkih i religioznih podela, što su narodi u Jugoslaviji skupo platili, nije specifično samo za tu regiju, već da i Evropa, koju smo često uzimali kao uzor, takođe pati od istih ili sličnih bolesti, čak i većeg intenziteta i dužeg trajanja nego što je kod nas", kaže Pećanin.

Sporazum na Veliki petak potpisan je dve i po godine nakon Dejtonskog sporazuma, u vreme kada je postojalo uverenje da i najteži problemi mogu da se reše sporazumom. Ali "u oba slučaja se pokazalo da ti sporazumi nisu doneli ono što se očekivalo - pomirenje i prevladavanje situacije i uzroka koji su doveli do krvavih sukoba", razočarano konstatuje Pećanin. Utoliko, po njegovom mišljenju, postoje i velike sličnosti sa sadašnjom situacijom u Bosni i Hercegovini: "Lava tog vulkana nasilja i krvi nije daleko od površine ni u BiH."

Pritom, naglašava beogradska istoričarka Dubravka Stojanović, treba imati na umu da je mirovni sporazum za Severnu Irsku postignut uz veliku pomoć EU, čije su članice i Irska i Velika Britanija. "Njega su postigle dve vrlo razvijene, dobrostojeće, visoko pismene i visoko urbanizovane strane. Pa ipak nije bilo uspešno. A gotovo ničega od toga nema na Balkanu. Tu je to još teže", smatra ona.

Strah

Strah od novog rasplamsavanja sukoba je postala ključna kategorija u raspravama oko Bregzita, i to opravdano, uverena je istoričarka Stojanović. "Zidove u Severnoj Irskoj su postavili sami građani da se zaštite od onih drugih, a ne neki diktator kao u Berlinu. Ti zidovi i više od dvadeset godina nakon potpisivanja sporazuma na Veliki petak nisu srušeni. I doći će do novih zidova ukoliko se realizuje tvrdi Bregzit ili Bregzit bez dogovora", kaže ona.

Prema trenutnim rezultatima ispitivanja javnog mnjenja pred izbore u Velikoj Britaniji, konzervativna stranka Borisa Džonsona ima najveće šanse za pobedu. On se otvoreno zalaže za "Bregzit po svaku cenu" i to "što pre". A vrata na "zidovima mira" u zapadnom Belfastu i dalje se uredno zatvaraju svake večeri u 21 čas.

*Sagovornici sa kojima smo razgovarali za potrebe ovog teksta bili su učesnici konferencije "Debates on Europe" koja je održana u Belfastu 13.-15. septembra 2019. godine u organizaciji fondacije S. Fišer i Nemačke akademije za jezik i književnost.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi