Iako se uspostavljanje palestinske države na Bliskom istoku u ovom trenutku čini kao naučna fantastika – za irsku vladu je deklarisani cilj upravo to postojanje Palestine i Izraelakao suseda.

Pet sedmica je to bilo čak i fizički opipljivo u južnom delu Dablina: Izrael i Palestina su tamo imali svoje ambasade, koje su jedna od druge udaljene manje od dva kilometra.

U maju je Irska zvanično priznala palestinsku državu, pa neupadljiva kuća u nizu, koja je izgrađena u džordžijanskom stilu, sa crveno lakiranim vratima, sada deluje kao punopravna ambasada, na čijem je čelu palestinska diplomatkinja Jilan Vahba Abdalmahid.

Izrael je tada, u znak protesta, povukao svoju ambasadorku Danu Erlih. Sada joj više nije ni potrebno nekadašnje radno mesto, kuća na šest spratova od cigle, zaštićena metalnim ogradama i sigurnosnim kamerama.

Jer, izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Sar, imenovan u novembru, u nedelju je objavio da se zatvara diplomatsko predstavništvo u Irskoj.

Nerazumevanje među bivšim izraelskim diplomatama

Alon Pinkas, nekadašnji izraelski diplomata u SAD i šef biroa izraelskog Ministarstva spoljnih poslova, nema razumevanja za Sarove postupke. „Bila je to samopromocija, nadmeni politički korak – ništa više od toga“, kaže Pinkas za DW.

„Izrael nije prekinuo svoje diplomatske odnose s Irskom. Zatvaranje ambasade je privremena mera. Irska zadržava ambasadu u Izraelu i formalne veze dveju zemalja ostaju na snazi. Ovde je reč o novom i potpuno neiskusnom ministru spoljnih poslova koji želi da dospe na naslovne strane, pri čemu je izabrao najslabiju moguću žrtvu“, dodaje iskusni diplomata.

I Džeremi Isaharof, bivši izraelski ambasador u Berlinu (2017–2022), kritičan je prema tom potezu: „Naravno da je lepo razmenjivati ideje s prijateljima i prijateljskim zemljama. Ali ponekad se morate suočiti i s temama koje su zaista teške.“

„Ja bih tu radije tražio balans – s jedne strane, izraziti svoje nezadovoljstvo, ali u isto vreme održati dijalog. U Irskoj postoji jevrejska zajednica, određeni broj Izraelaca je zaposlen u irskoj tehnološkoj industriji, a Irska je i članica EU“, podseća Isaharof u intervjuu za DW.

U isto vreme, Isaharof smatra da Irska ima obavezu: „Irska vlada bi trebalo mnogo više da učini za širi i tolerantniji dijalog u odnosu na Izrael – i da ublaži svoju gotovo automatsku kritiku koju izazivaju svi izraelski postupci, ne uzimajući u obzir užasne pretnje s kojima se suočio Izrael 7. oktobra prošle godine.“

Zašto se toliko Iraca identifikuje s Palestincima

Irska je prošle godine iz Izraela uvezla robu u vrednosti od 3,6 milijardi evra, dok je izvoz u suprotnom smeru iznosio oko pola milijarde evra.

Verovatno je jedan od razloga i to što se irska vlada pozivala na jedinstvene odluke EU, kada je od nje, u vezi s ratom u Gazi, zatraženo da uvede sankcije.

Stanovnici Irske se najvećim delom poistovećuju s Palestincima: ta solidarnost je počela još 1917. godine, kada je Velika Britanija u takozvanoj Balfurovoj deklaraciji pozvala na osnivanje jevrejske države u Palestini, koja je tada bila pod kontrolom Osmanlija.

Deklaracija je nazvana po ministru spoljnih poslova Arturu Balfuru, koji je ranije slovio kao protivnik samoupravne Irske. U tadašnjoj koloniji, britanske paravojne formacije potisnule su pristalice irske nezavisnosti – pre nego što su neke od istih tih jedinica poslate u Palestinu.

U međuvremenu su postojale i simpatije između Iraca i cionista, koji su takođe bili za okončanje britanske vladavine – pre nego što je Velika Britanija 1937. predložila podelu Palestine na jevrejsku i palestinsku državu.

Britanci su pak pre toga podelili i irsko ostrvo na Republiku, koja je bila nezavisna od 1921. godine, i Severnu Irsku, kojom je još uvek upravljao London.

Od šezdesetih britanske snage sigurnosti su se sve brutalnije obračunavale sa republikancima koji su tamo živeli. U decenijama koje su potom usledile, sve više Iraca je povlačilo paralele s izraelskim odnosom prema Palestincima.

Irska državu Izrael priznaje od 1963. godine i od osamdesetih zahteva rešenje s dve države na Bliskom istoku.

Dablin je najoštrije osudio teroristički napad Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. i zahteva oslobađanje talaca.

Ali, Irska kritikuje i postupke Izraela u ratu u Gazi i zahteva hitni prekid sukoba i više humanitarne pomoći.

Prošle sedmice se Irska formalno pridružila tužbi Južnoafričke Republike za genocid protiv Izraela pred Međunarodnim sudom pravde. Ministar spoljnih poslova Majkl Martin optužio je Izrael za „kolektivno kažnjavanje Palestinaca“.

Nakon toga je izraelski ministar spoljnih poslova Sar naredio zatvaranje ambasade u Dablinu.

Sar kritikuje „antisemitskog“ premijera Harisa

Irski premijer Sajmon Haris je rekao da taj potez ne može da ućutka kritike iz Dablina.

Sar je odgovorio, optužujući Harrisa za antisemitizam: „Postoji razlika između kritike i antisemitizma, koji se zasniva na delegitimizaciji i dehumanizaciji Izraela, kao i dvostrukim aršinima protiv Izraela.“

Te optužbe palestinska ambasadorka u Dablinu, Vahba Abdalmahid, smatra neopravdanim. „Irske pozicije su oduvek bile vođene principima međunarodnog prava, ljudskih prava i pravde“, napisala je u svom odgovoru na pitanje DW.

Ona se pozvala na odluku Međunarodnog suda pravde iz jula, koja obavezuje Izrael na umerenost tokom intervencije.

Slabi li uticaj Izraela u Evropi?

Zatvaranje ambasade je u direktnoj vezi s odlukom Irske u vezi sa tužbom pred Međunarodnim sudom pravde. Ipak, malo je verovatno da će ovaj korak olakšati ionako komplikovane odnose Izraela s Evropskom unijom.

Naime, nije samo Irska u maju priznala palestinsku državu, već i Španija, Norveška, a potom i Slovenija. Udaljava li se Izrael, koji je usred istorijske krize sopstvene bezbednosne politike, od važnih partnera?

EU raspolaže brojnim sredstvima za vršenje pritiska, podseća bivši diplomata Pinkas: „Postoji sporazum o pridruživanju. Postoje mnogi fondovi za akademska i medicinska istraživanja i fondacije koje transferišu novac u Izrael.“

Osim toga, veliki deo izraelskog izvoza išao je u EU. „Evropa bi mogla povući mnoge poteze koji bi zakomplikovali situaciju, ukoliko se dogodi da Izrael ode predaleko. Nadam se da neće doći do toga.“