Šta bi to uopšte moglo da znači: „Naučno nadgledani pilot projekat za kontrolisanu distribuciju kanabisa odraslima"? To je citat iz izjave zelenog političara Benedikta Luksa kada je govorio o namerama buduće berlinske vlasti koju će činiti Socijaldemokrate, Zeleni i Levica. Ne zvuči baš kao da će sada na svakom ćošku dimiti bongovi sa travom, ali poznavaoci tematike kažu da bi politički dogovor na nivou Berlina mogao da bude korak od sedam milja u dekrimanilizaciji i legalizaciji marihuane.

Maks Plenert iz Nemačkog udruženja za kanabis podseća da su pokušaji pojedinih gradskih opština u Berlinu da dozvole kontrolisanu prodaju uvek nailazili na protivljenje nadležnih sudova i to zbog Zakona o opojnim supstancama koji zabranjuje kanabis. Plenert misli da najveći nemački grad – koji ujedno ima status pokrajine – ima bolje šanse da sruši ovu zabranu.

„Zakon je otvoren za eksperimente jer se može podneti zahteva za izuzecima. Tu, doduše, reč ima i savezni ministar zdravlja. Ali pokrajina Berlin ima daleko veće mogućnosti nego pojedine gradske opštine", siguran je Plenert. Kao i drugi zagovornici legalizacije, on misli da bi tako samo bilo ozvaničeno ionako postojeće stanje. U Berlinu je posebno lako nabaviti travu, a policija često ne obraća pažnju na sitne dilere.

„Nisam narkodiler – prodajem marihuanu"

Ledeno subotnje jutro, ali čak i tako rano park Gerlicer u berlinskoj četvrti Krojcberg pun je uglavnom Afrikanaca koji se drže u malim grupama. Prodaja kanabisa je najjavnija od svih tajni Berlina. Većina stanovnika ove opštine nema ništa protiv dilera, dok je prošle godine gromopucatelno najavljena „nulta tolerancija" policije završena prošlog meseca kada je u štampu procurio interni papir u kojem se priznaje da „još nije bila značajnog udara na dilerski milje". List Berliner cajtung je to protumačio kao dizanje ruku od problematike.

Šta prodavci marihuane u ovom berlinskom parku misle o legalizaciji? Da li se plaše da će ostati bez izvora zarade? Ovi ljudi nerado govore sa novinarima, jedan škrto kaže da nije čuo za pilot projekat koji planiraju novi koalicioni partneri i da se ne plaši. Drugi, Bobi iz Kameruna, čak podržava legalizaciju: „Hej, pa mi smo rastafarijanci iz Afrike. Pušimo travu i ne mislimo da je to droga kao kokain. Nisam narkodiler – prodajem marihuanu", kaže Bobi dok duboko uvlači dim pozamašnog džointa.

Plenert misli da sitni berlinski dileri ne treba da se plaše legalne konkurencije. Čak i ako vlasti isposluju prodaju marihuane, to se neće desiti ni brzo ni u velikom obimu. „To je probni projekat sa ograničenjima", kaže on. „U pitanju je pokušaj da se pokrene diskusija o promenama. Neće imati masivan uticaj na ukupno tržište droge. Ali kao i kod drugih projekata u vezi sa drogom, ovo je prilika da se političarima i štampi pokaže kako sve ovo nije strašno. Tako bi mogle da se pokrenu veće promene."

Kalifornija kao adut

Kako to ide treba videti sa druge strane Atlantika. U senci izborne pobede Donalda Trampa su građani četiri federalne države na referendumima ubedljivo prihvatili legalizaciju marihuane. Među njima je i najveća američka država Kalifornija. Talas je počeo referendumom u Koloradu 2012. godine.

„To pojačava pritisak", kaže Plenert. „Marihuana je upravo legalizovana u Kaliforniji koja bi, da je nezavisna, bila jedna od najvećih industrijskih nacija sveta. Sjedinjene Države su dobar primer jer je i tamo sve počelo upotrebom kanabisa u medicinske svrhe. Onda su ljudi videli slike Kolorada i shvatili da se nebo nije srušilo. Izveštavanje o ovoj temi nije više bilo jednostrano i porastao je pritisak da se i drugde dozvoli legalizacija."