Deo doline Rajne u njenom srednjem toku je na Uneskovoj listi svetske baštine. Neki ga smatraju oličenjem rajnskog romantizma.

Tu stižu turisti iz celog sveta, a atraktivnost tog mesta najverovatnije se zasniva na pričama koje se pletu oko tog mesta, a čija je glavna junakinja sirena Lorelaj. Ona je navodno pesmom mamila mornare u smrt.

Devojka koja zlatnim češljem češlja zlatnu kosu bila je prema legendi toliko lepa, da su mornari zureći u nju u uskom klancu odlazili u smrt.

Za mnoge Nemce Lorelaj je figura iz školske lektire, jer ju je u čuvenoj pesmi 1824. ovekovečio Hajnrih Hajne, inače rođen u Diseldorfu na Rajni.

Seksepilna Lorelaj

Dvadesetčetvorogodišnja studentkinja istorije i arheologije Katrin Kober posmatra Lorelaj nešto drugačije:

„To je neka vrsta fatalne žene“, kaže ona i dodaje da je svakako kao figura preuveličana i instrumentalizovana. Katrin Kober pritom priči daje seksualnu konotaciju.

U svom radu za Institut za istorijske regionalne studije, koji je povezan s Univerzitetom Johan Gutenberg u Majncu, a koji se nalazi na sat vožnje od litice Lorelaj, Kober je pisala o sagi za sajt instituta.

„To su takve konotacije koje očigledno pokreću ljude. One ostaju u glavama, tim pre što postoji stvarno mesto koje ljudi mogu da posete. To je i dalje privlačno“, kaže studentkinja za DW.

Lako je videti zašto je to područje Rajne podesno za mitove: smatra se jednim od najopasnijih delova reke za plovidbu zbog uskih krivina i kamenitog dna. Pre nekih 500 godina pričalo se da je taj neobičan predeo takođe izazivao i neobičan odjek, jer su ga stvarali glasovi patuljaka koji su navodno živeli u pećinama iznad tesnaca.

Mrmljanje Rajne

U stvari, jake struje i vodopad u tom području stvarali su zvuk „mrmljanja“. Pored toga, stena je delovala kao neka vrsta pojačivača odjeka. Sve to je vodilo ka priči o Lorelaj. Keltska reč za stenu je „lei“, a staronemačka reč „loren“ ili „luren“ znači otprilike mrmljanje. Rajnlađanski dijalekt ima sličnu reč čije je značenje u rasponu između „mamiti“ i „brujati“. Nemački pisac Klemens Brentano je 1801. u svojoj baladi „Kod Baharaha na Rajni“ stvorio priču o očaravajućoj ženskoj figuri povezanoj sa „stenom koja žubori“.

U njegovoj prelepoj priči, „Lore Laj“ su optužili da je veštica, jer su muškarci zbog nje gubili glavu. Ali, ni sveštenik nije imun na njene draži, pa je nije poslao u smrt, već u manastir. Na putu do manastira u pratnji tri viteza, došla je i do stene nad Rajnom. Izmolila je od pratilaca dozvolu da još jednom odozgo pogleda reku, da pogleda gde je otišao njen voljeni koji ju je ostavio. Sa stene se bacila u dubinu, a njena tri pratioca skočila su za njom. Litica je zauvek zadržala odjek njenog imena.

Brentano je možda bio inspirisan klasičnom mitologijom. „Malo je verovatno da je to slobodno izmišljena pesma. Brentano se oslonio na drevni mit o planinskoj nimfi Eho, koja je bila nesrećno zaljubljena u Narcisa i u svojoj tuzi se pretvorila u kamen iz kojeg je odjekivao samo njen glas. Brentano je tako stvorio objašnjenje za fenomen odjeka na Rajnskoj steni koje bi se moglo prepričati na uzbudljiv način“, piše Kober u svom eseju.

Dve decenije kasnije, Hajnrih Hajne je verovatno uzeo Brentanovu priču kao osnovu za svoju pesmu „Lorelaj“.

Lorelaj i novo doba

Kako studentkinja Kober u današnje vreme gleda na takvo predstavljanje figure Lorelaj? „Imam utisak da su to priče matorih belaca koji su uživali u patnji zamišljene ženske figure, pa su onda to objavili kako bi zaradili“, kaže ona. „Čini se da Lorelaj nema nikakve karakteristike, osim da je, ili nesrećno zaljubljena ili da ubija muškarce iz zabave“, priča Kober za DW. „Ova priča ne bi prošla Bekdel-test“, dodaje, misleći pritom na test nazvan po karikaturistkinji Alison Bekdel koji se bavi iskrivljenim predstavljanjem žena na filmovima filmu i u fikciji.

Ipak, Lorelaj je preživela sve do danas i nalazi se u bezbrojnim umetničkim prikazima — od klasične opere i muzičkih dela Alfreda Katalanija, Klare Šuman i Franca Lista, pa do pesme Džordža Geršvina i njegovog brata Ajre iz 1933. godine.

Uticaj na savremenu kulturu

Američki pisac Mark Tven pisao je o Lorelaj u svom satiričnom putopisu „Naivčine u inostranstvu“ objavljenom 1880, kao o „drevnoj legendi o Rajni“. Lorelaj je poslužila i kao inspiracija za pesmu iz 1960. koju je objavila Amerikanka Silvija Plat.

Merlin Monro je glumila Lorelaj Li u holivudskom hitu iz 1953. „Muškarci više vole plavuše“.

Snimljen je i niz filmova o Lorelaj, od prvog, nemačkog iz 1927, do japanske ratne drame iz 2005. Dala je ime i nekim junakinjama stripa ili popularnih televizijskih serija.

Njoj su posvećene pesme rok bendova, od Stiksa, preko Kokto Tvinsa i Nine Hagen, do Skorpionsa. Preporučujemo verziju australijanskog muzičara Marka Simora (Mark Seymour & The Undertow).

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.