„Često je iznenađujuće koliko je u današnjoj medicinskoj zajednici ograničeno znanje o zločinima nacista u medicini, osim možda nejasne predstave o eksperimentima Jozefa Mengelea u Aušvicu", kaže Hervig Čeh sa Medicinskog univerziteta u Beču.

Zbog toga su pre tri godine on i njegovi kolege, glavnom uredniku stručnog časopisa "The Lancet" predložili osnivanje komisije koja bi proširila znanje u ovoj oblasti i izvukla pouke za budućnost.

Sada je komisija predstavila izveštaj koji se zasniva na 878 izvora. To je najopsežniji izveštaj o ovim zločinima do sada, piše "The Lancet", beleži razvoj medicinskih istraživanja u doba nacizma i portretira pojedine počinioce, ali i pojedine žrtve.

Prisilna sterilizacija i eutanazija „genetski inferiornih"

U njemu se detaljno opisuje kako su lekari i zdravstveni stručnjaci pomogli u izradi takozvanih „zakona o obaveznoj sterilizaciji" i bili aktivno uključeni u sterilizaciju više od 350.000 ljudi koji su prema nacističkim rasnim zakonima klasifikovani kao „genetski inferiorni". Veoma je mnogo onih koji nisu preživeli zahvat, a mnogi su kasnije imali ozbiljne fizičke i psihičke probleme.

Najmanje 230.000 ljudi s mentalnim, kognitivnim i drugim fizičkim problemima ubijeno je u takozvanim „programima eutanazije" u Nemačkoj i na okupiranim područjima tokom Drugog svetskog rata.

Desetine hiljada su bili zlostavljani u eksperimentima u koncentracionim logorima.

Većina počinioca i njihovih pomagača posle rata nisu odgovarali za počinjene zločine, ili je to učinjeno kasno. Tu nisu izuzetak ni nacistički zločinci medicinske struke - uključujući i Jozefa Mengelea koji je umro u poznim godinama - na slobodi u Brazilu 1979. 

Eugenika - temelj rasne higijene nacista

Nacistima je kao pseudo-naučno opravdanje za zločine poslužila njihova teorija o ljudskim rasama i „rasnoj higijeni". Osnova toga bila je eugenika, koja se pak poziva na teoriju evolucije koju je Britanac Čarls Darvin objavio sredinom 19. veka. Prema njoj u procesu prirodne selekcije opstaju samo najsposobniji, dok ostali nestaju („survival of the fittest").

Eugenika potiče iz Nemačke, i kao njeni tvorci slove lekari Alfred Ploc i Fridrih Vilhelm Šalmajer koji su Darvinovu prirodnu selekciju primeniili na ljudska društva. Tako eugeničari smatraju da treba podsticati reprodukciju ljudi s navodno dobrim genetskim materijalom a sprečiti razmnožavanje ljudi s navodno lošim genima.

U Nemačkoj i drugim zemljama, eugenika se razvila u "nauku" koja je bila prihvatljiva u svim strankama, klasama, u nauci i medicini - i bila uzrok strašne patnje.

Početkom 20. veka te ideje su naišle na posebno plodno tlo u Nemačkoj. Masovna nezaposlenost oterala je milione ljudi u bedu, kriminal se dramatično povećao, bolesti su se širile, a smrtnost je bila vrlo visoka.

Za ovu bedu je okrivljena - na osnovu eugenike - „inferiorna biološka supstanca". Po toj mračnoj teoriji samo drastične eugeničke mere poput prisilne sterilizacije ili ubijanja ljudi „nedostojnih života” mogle su da zaustave nadolazeću propast društva. Premalo je novca, hrane i „životnog prostora" da bi se to podelilo sa ljudima „nedostojnog života".

Nacisti su s jedne strane radili na tome da u korenu unište sve ljude koji „nisu vredni života", a to su na prvom mestu bili Jevreji, Romi, Sinti, zatim hendikepirani ljudi, homoseksualci i tako redom… 

S druge strane, podsticali su stvaranje takozvanih „čistih arijeavca". Nacisti su 1935. osnovali udruženje „Lebensborn" (Izvor života) kako bi žene i muškarci nordijske krvi i posebno arijeveskog izgleda (plavih očiju i kose, posebno „lepo" oblikovane lobanje, atletski građeni…) rađali decu koja će biti elita gospodara sveta. Ne zna se koliko dece je tako nastalo, ali takvih domova je bilo bar dvadestak, po Nemačkoj ali i po nekim okupiranim zemljama.

Poznavanje istorije je obaveza

Izveštaj komisije navodi i činjenicu da su „saznanja" koje su prikupili nacistički medicinski stručnjaci često nekritički koriste. Na primer: Atlas anatomije Austrijanca i naciste Eduarda Pernkopfa koristi se i danas - iako su njemu slike ljudi koji su ubijeni u vreme nacizma.

Zbog toga komisija ovim izveštajem želi da senzibilizuje medicinske stručnjake da obrate pažnju na to -  odakle dolazi medicinsko znanje koje se prenosi.

„Studenti medicine, istraživači i zdravstveni radnici trebalo bi da znaju odakle - i od koga - dolaze neka od osnovnih medicinskog znanja. Oni to duguju žrtvama nacizma", kaže Šmuel Pinhas Rajs s Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, kopredsednik Komisije.

Autori svoj izveštaj vide kao prvi korak, jer planiraju i opsežnu onlajn dokumentaciju.

„Nacistički medicinski zločini su među najekstremnijim i dobro dokumentovnim primerima medicinske upletenosti u kršenja ljudskih prava u istoriji", rekla je Sabine Hildebrant s Harvardske medicinske škole u Bostonu, takođe kopredsednica Komisije.

„Moramo proučavati najgore u istoriji čovečanstva kako bismo prepoznali i suprotstavili se sličnim mustrama u sadašnjosti, s ciljem podsticanja najboljeg", kaže ona.

U izveštaju komsije već ima naznake za to najbolje: pominju se i lekari koji su i sami bili logoraši u konc-logorima i u tim najtežim uslovima ipak nekako lečili druge zatvorenike.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.