Sve podseća na film „Peti element“ sa Brusom Vilisom i Milom Jovović. Sniman krajem devedesetih, ovaj film je radnju smestio u 2263. godinu, kad gradom jezde leteći automobili. Tada niko nije mogao ni da sanja ono što danas tvrde entuzijasti koji su namirisali dobar posao - da bi gradska vozila mogla da lete već u trećoj deceniji ovog milenijuma.

Tako se bar nadaju u firmi Volokopter iz gradića Bruhzala nedaleko od Štutgarta. Sada su prikupili još 200 miliona evra investicija, uz 122 miliona sa kojima su ranije krenuli. U igri su krupni igrači: logistika Nemačke železnice, Intel, Dajmler i kineski proizvođač automobila Džili. Sada su se pridružili dobavljač automobilske branše Kontinental i divovski fond Blekrok.

„Kroz ta partnerstva možemo da posegnemo za neophodnom ekspertizom kako bismo narednih godina pokrenuli prve linije“, rekao je ove sedmice Florijan Rojter, šef Volokoptera.

Planiraju da u naredne dve godine ponude prve komercijalne leteće taksi-linije. Firma razvija male autonomne letelice nalik na helikoptere kojima bi putnici mogli da izbegnu gužve na putevima i sigurno dođu do cilja. Radi se i na logističkoj bespilotnoj letelici namenjenoj isporukama.

O konceptu urbanog saobraćaja već decenijama se raspravlja. Letelice se vide kao zgodan način da se zaobiđu gužve, a postaju moguće napretkom senzora i brzog interneta koji sprečavaju koliziju. Glavni izazovi su i dalje relativno mala nosivost i baterija koja ne može da izdrži duže letove.

Pioniri u velikom biznisu

Volokopter je osnovan pre deset godina i, zajedno sa nemačkim konkurentom Lilijumom, spada u pionire ove mlade branše. Lilijum iz Minhena, koji radi na malenom autonomnom avionu sa 36 motora, sada već vredi više od milijardu dolara. Na koliko se procenjuje vrednost Volokoptera? O tome šef firme Rojter nije želeo da govori.

No jasno je da je širom sveta počela trka u tome ko će imati prvi leteći taksi. Osim američkog start-apa Džobi, i velikani tradicionalnog saobraćaja poput Erbasa i Folksvagena razvijaju svoje letelice.

Analitičari investicione banke „Morgan Stenli“ računaju da bi tržište letećih taksija već 2040. moglo da bude teško 1,5 biliona dolara godišnje.

Evropska agencija leta EASA takođe računa da će firme poput Volokoptera i Lilijuma kroz najdalje četiri, pet godina dobiti potrebne dozvole. Volokopter je već u decembru tražio dozvolu u Sjedinjenim Državama.

Prema pisanju lista Velt, prošle godine je preko milijardu dolara uloženo u branšu. Širom sveta na tome radi preko dvesta firmi, od njih tri četvrtine dolaze iz Kine. List piše da je „počela finalna runda u borbi za vođstvo na tržištu letećih taksija“.

nr/ar (rtr, dpa, dw)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android