„Najvažnija stvar u Friziji su šarene krave", kaže uz osmeh Piter Renija. „Tek posle njih dolazi kultura." Frizijac sede brade aludira na činjenicu da je mlečna industrija i dalje od ključnog značaja za taj region. Ljudi u tom kraju ponose se svojim kravama, isto kao i frizijskim konjima. Piter Renija je učitelj i u četiri sela oko Leuvardena organizovao je amaterska pozorišta. „Volim Friziju i njene ljude", kaže, „oni su veliki entuzijasti."

U više od trideset sela tokom ove godine biće organizovane pozorišne predstave – u crkvenim portama, pod otvorenim nebom. Stotinu frizijskih konja učestvovaće ovog leta u predstavi po motivima romana Teodora Štorma „Jahač na belom konju" (Schimmelreiter). „Ovo je kultura odozdo, rezultat zajedničkih napora", kaže učitelj Renija. On volonterski pomaže u organizaciji projekta Leuvarden – Evropska prestonica kulture 2018.

Pored „umetnosti u malom", u Leuvardenu i regionu Frizije, biće predstavljeno čak 60 velikih projekata. Centralni motiv svega jeste – povezanost mora i zemlje. Na ogromnim travnatim nasipima koji holandsku Friziju dele od sivog Vadenskog mora, tokom leta će biti postavljene velike instalacije poznatih svetskih umetnika.

„Leuvarden će predstaviti svoje snove, svoju spremnost na akciju, ali i to koliko je drugačiji", kaže Klaudija Volgar. Ona rukovodi fondacijom „Evropska prestonica kulture" u Leuvardenu. „Umetnost i kultura su okosnice društva – to pokazujemo ljudima i kroz ljude. Naš program, naša filozofija i misija jeste da pokažemo drugim regionima kako to mi radimo." Kultura bi trebalo da povezuje ljude kako bi mogli da se bave zajedničkim problemima, kao što su zaštita životne sredine, industrijska poljoprivreda ili klimatske promene.

To je želja i umetničke direktore svečanog otvaranja Ire Judkovskaje. „Nadam se da posetioci to ovde osećaju, da su povezani s drugim ljudima, ali i sa drugim delovima Evrope. Naša ideja je da oni taj osećaj ponesu sa sobom kući".

Leuvarden se dobro pripremio. Tu su kanali, sveže renovirana barokna pročelja fasada, šljašteći zlatni lav na grbu grada i krivi toranj na crkvi koji podseća na onaj poznatiji u Pizi. Grad je i živ i živopisan, petina njegovih 100.000 stanovnika su studenti.

I sir je kultura

Vlasnik prodavnice sira Anton Klapvik raduje se zbog brojnih novih posetilaca koje privlači kulturu. „Već smo to uočili, čak i u januaru. A za leto smo prebukirani." I Klapvik je uskočio u taj „voz kulture" i Leuvarden proglasio Evropskom prestonicom sira 2018. Plakat na ulazu u njegovu prodavnicu koji to objavljuje nije baš sasvim legalan, ali niko mu to ne zamera. U ponudi je posebna vrsta sira pod imenom „Mata Hari". Nije doduše poznato da li je poznata plesačica i špijunka iz Leuvardena, pogubljena pre 100 godina, uopšte volela sir.

Mata Hari je rođena 1876. godine pod imenom Margareta Gertrudija Cele, i njoj je, u muzeju Frizije posvećena fantastična multimedijalna izložba. „Želimo da izgubljenu ćerku vratimo u njen grad. Ona je rođena ovde, a karijeru je napravila u inostranstvu. Putovala je širom Evrope, plesala i – špijunirala. Bila je prava evropska umetnica, pop-zvezda. Zato i ona ima svoje mesto u prestonici kulture", objašnjava Hans Gruneveg, kustos izložbe „Mit i devojka". Neke od legendi oko Mata Hari su razjašnjene, ali neke nisu. „Mi ne znamo sve, ali dobro je da Mata Hari i dalje obavijaju tajne", kaže Gruneveg.

„Veoma smo ponosni"

Projekat koji se već sada može videti jesu jedanaest velikih bunara u jedanaest gradova Frizije. A ispred železničke stanice u Leuvardenu, posetioce dočekuju dve velike bele dečije glave. Tu se susrećemo s gradonačelnikom Ferdom Kroneom. „Veoma sam ponosan na to što smo se našli na naslovnim stranama širom Evrope". I nije ponosan samo gradonačelnik – i Frizijci koje smo sreli na ceremoniji otvaranja ovog vikenda, veoma su ponosni na to što je njihov Leuvarden ove godine Evropska prestonica kulture. „Želimo da se bavimo pitanjima kao što su zagađenje životne sredine, biodiverzitet, time kako se intervencijama u kulturi može smanjiti siromaštvo. Sve su to evropska pitanja, a mi želimo da ih rešavamo – kroz snove. Umetnici nam pomažu da svet sagledamo drugačije i mi želimo da o našoj budućnosti sanjamo", kaže Krone.

Gradonačelnik je vidljivo ponosan i zbog toga što je u ceremoniji otvaranja učestvovao i holandski kralj Viljem-Aleksanar. I ne samo to. Jedan posetilac na otvaranju kaže nam da se i kralj u stvari vratio kući, jer jedna grana kraljevske porodice poreklom je iz Leuvardena. „Da, mi Frizijci smo ljudi ponosni na svoju kulturu, nezavisni, ali otvoreni za druge kulture", kaže gradonačelnik Krone. Ponosni na svoje ljude, ali isto tako i na svoje konje, a naravno – i na krave.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android