Bugarska od ovog 1. januara uvodi evro čime je postala 21. članica evrozone.

Pridruživanje monetarnoj uniji je važna prekretnica za ovu balkansku zemlju koja je ušla u Evropsku uniju 2007. godine.

Pridruživanjem Bugarske, samo šest od 27 zemalja EU ostaje izvan evrozone: Švedska, Poljska, Češka, Mađarska, Rumunija i Danska.

Evro „nije samo valuta, već strateški izbor“ koji jača položaj Bugarske u Evropi, rekao je premijer Rosen Željazkov na konferenciji u Sofiji u novembru.

Na istom događaju, Kristin Lagard, predsednica Evropske centralne banke, rekla je da uvođenje evra „jača ekonomske temelje Bugarske, gradi njenu otpornost na globalne šokove i pojačava njen glas u donošenju odluka u evrozoni“.

Kako funkcioniše bugarska ekonomija?

Bugarska nacionalna valuta, lev, vezana je za evro od njegovog uvođenja 1999. godine.

Sofija je formalno započela proces pridruživanja evrozoni 2018. godine, a lev je potom uključen u Evropski kursni mehanizam u julu 2020. godine.
Evropska komisija i ministri finansija evrozone su prošle godine odobrili kandidaturu Bugarske za članstvo u ovoj zoni.

Učlanjenje u evrozonu pokazuje kako se bugarska ekonomija poboljšala u poslednjoj deceniji. Makroekonomski pokazatelji ostaju stabilni, a inflacija se sada kreće oko 2,8 odsto, u poređenju sa oko 13 odsto u 2022. godini.

Nivoi budžetskog deficita i duga su niski – oko 3 odsto, odnosno 24 odsto – u skladu sa pravilima EU koja nalažu državama članicama da svoje deficite drže unutar 3 odsto ekonomskog učinka, a ukupni fiskalni dug unutar 60 odsto BDP-a.

Postoje izgledi za rast. EU procenjuje da je realni BDP zemlje porastao za oko 3 odsto u 2025. godini, da će rasti za 2,7 odsto u 2026. i 2,1 odsto u 2027. godini.

Bugarska još uvek ima „mnogo toga da nadoknadi“

„Makroekonomski rezultati Bugarske bili su stabilni u poslednjim decenijama, iako su njen ekonomski rast i nadoknađivanje zaostatka bili ispod optimalnog“, rekao je za DW Guntram Volf, stručnjak za fiskalnu politiku evrozone u evropskom ekonomskom trustu mozgova Brugel.

Norbert Bekman, šef kancelarije Fondacije „Konrad Adenauer“ (KAS) u Bugarskoj, deli slično mišljenje.

Bugarska ispunjava sve kriterijume za pridruživanje evrozoni, rekao je on, posebno ističući da zemlja ima jednu od najnižih stopa duga u Evropi.

„Međutim, bugarska ekonomija još uvek ima mnogo toga da nadoknadi u pogledu strukture i učinka. Nivo plata u Bugarskoj iznosi svega 59 odsto proseka EU.“

Stručnjaci, međutim, upozoravaju da bugarska vlada ne bi trebalo da olabavi fiskalna pravila i prekomerno troši nakon uvođenja evra.

„Glavni rizik je da će nakon ulaska u evrozonu politički sistem budžetsko ograničenje smatrati manje obavezujućim i da bi deficiti mogli da rastu“, rekao je Volf. „Ali s obzirom na nizak nivo duga, ne mislim da je taj rizik značajan.“

Bekman je takođe naglasio potrebu izbegavanja tržišnih poremećaja.
„Važno je da prihodi uvek odražavaju kapacitete ekonomije i da ljudi ne žive iznad svojih mogućnosti. Ako se prihodi odvoje od tržišta i veštački naduvaju zaduživanjem, to može dovesti do poremećaja, kao što smo videli u Grčkoj“, rekao je za DW.

Politička previranja predstavljaju rizike

Istovremeno, politička nestabilnost predstavlja ozbiljan izazov. Javni gnev i frustracija su visoki zbog lošeg ekonomskog upravljanja i rasprostranjene korupcije.

Bugarska – jedna od najsiromašnijih zemalja u EU – svrstava se među najkorumpiranije zemlje Unije, prema Indeksu percepcije korupcije Transparensi internešnela. Balkanska zemlja sa 6,4 miliona stanovnika već je održala sedam parlamentarnih izbora od 2021. godine – i mogla bi se suočiti sa još izbora u narednim mesecima.

Vlada premijera Željazkova podnela je ostavku 11. decembra usred masovnih protesta zbog korupcije i budžetskih planova administracije, uključujući veće poreze i povećane doprinose za socijalno osiguranje. Iako je budžet povučen, bes građana i dalje traje.

Ako napori za formiranje nove vlade ne uspeju, predsednik će imenovati privremenu administraciju i raspisati prevremene izbore, koji bi bili osmi u četiri godine.

A ako glasanje ne uspe da stvori funkcionalnu koaliciju, to bi moglo produžiti politička previranja i narušiti poverenje investitora.

Podele u javnosti oko uvođenja evra

Ankete pokazuju da su Bugari podeljeni oko uvođenja evra. Zagovornici zajedničke valute kažu da će ona podstaći priliv stranih investicija u zemlju, ukloniti troškove deviznog kursa i dovesti do veće integracije u jedinstveno tržište EU.

Skeptici se, međutim, plaše naglog rasta inflacije jer se cene roba i usluga preračunavaju iz nacionalne valute, leva, u evro nakon promene valute. Neki se takođe brinu zbog gubitka kontrole nad monetarnom politikom u korist Evropske centralne banke u Frankfurtu.

Iako postoje stvarne zabrinutosti, rekao je Volf, postoje i kampanje dezinformacija i teorije zavere koje su pogoršale antievropsko raspoloženje kako se približavao datum pristupanja.

„Bugarska je redovno na udaru ruske kampanje dezinformisanja, a Rusija svakako pokušava da ubedi zemlju da se vrati u njenu sferu uticaja“, kaže Volf.

„Ulaskom u evro, Bugarska je dublje usidrena u Zapadnu Evropu, što jača Evropsku uniju. Biće neophodno pojačati napore u suzbijanju ruskog hibridnog ratovanja, kao i pojačati borbu protiv korupcije“, kaže Volf.

Uprkos čestim promenama vlada poslednjih godina, rekao je Bekman, „stranke i političari u Bugarskoj koji žele da uvedu evro i promovišu integraciju zemlje sa Zapadom oduvek su imali većinu u parlamentu“.

Naglasio je da su evroskeptični stavovi „oduvek bili manjina u Bugarskoj“. „Ne mislim da će se to promeniti u budućnosti“, dodaje ovaj stručnjak.

„Stoga nema razloga pretpostaviti da bi pristupanje Bugarske evrozoni na bilo koji način moglo oslabiti evro.“