Gde je granica između dozvoljene kritike politike države Izrael i antisemitizma? To se pitanje postavlja u svetlu rezolucije koju je doneo ogranak nemačke Levice u pokrajini Donja Saksonija u vezi s izraelskom politikom u Pojasu Gaze i na Zapadnoj obali. „Levica Donje Saksonije odbacuje cionizam koji danas zapravo postoji“, naslov je kontroverznog teksta.

Gde se dakle nalazi ta granica – to je pitanje s kojim se Štefani Šiler-Špringorum stalno suočava. Ona je direktorka Centra za istraživanje antisemitizma na Tehničkom univerzitetu u Berlinu i koautorka tzv. Jerusalimske deklaracije o antisemitizmu (JDA).

I stručnjaci raspravljaju o definiciji antisemitizma

Jerusalimska deklaracija o antisemitizmu, objavljena 2021. godine, u stvari je kontrapredlog definiciji Međunarodnog saveza za sećanje na Holokaust (IHRA) iz 2016. godine. JDA, međunarodna grupa stručnjaka, odgovorila je na ono što su smatrali nejasnim tumačenjem antisemitske retorike i legitimnom kritikom Izraela i cionizma od strane IHRA.

Istoričarka Šiler-Špringorum smatra da je rezolucija o cionizmu koju je usvojila Levica Donje Saksonije „nejasna“ i da je zbog toga problematična. Ona ocenjuje da već formulacija naslova otvara vrata za optužbe da se time negira pravo Izraela na postojanje.

„Zašto se termin cionizam koristi kada se govori o politici države“, kaže ona u intervjuu za DW, misleći na brojne aspekte cionizma – aspekte nacionalnog pokreta koji je kulminirao osnivanjem države Izrael 1948. godine.

Da li se neki iz Levice namerno kreću u sivoj zoni?

„Kada koristite izraz cionizam, prirodno mislite i na sve ljude izvan Izraela koji podržavaju državu“, kaže Šiler-Špringorum. Stoga ona prebacuje Levici u Donjoj Saksoniji da namerno deluje u sivoj zoni. Međutim, rukovodstvo stranke na saveznom nivou, uključujući kopredsedavajuće, Ines Šverdtner i Jana van Akena, izričito odbacuju kritiku berlinske profesorke.

Dvojac na čelu stranke jasno se distancirao od rezolucije o cionizmu u Donjoj Saksoniji. „Ne može biti kompromisa s predlozima koji dovode u pitanje same temelje naše stranke“, naveli su u zajedničkoj izjavi.

„Smatram to veoma verodostojnim“, kaže Šiler-Špringorum. Njih dvoje su, dodaje, već nekoliko puta komentarisali tu temu u određenim prilikama, a ovo, kaže, nije nešto gde se iznose samo prazne fraze.

Pokrajinski ogranak Levice Donje Saksonije sada takođe ima drugačiju perspektivu o svojim zaključcima – to proizlazi iz njihovog odgovora na upit DW: „Svesni smo da se pojam cionizam shvata drugačije“, naveli su u odgovoru.

Politika i ideologije, navode u pokrajinskom ogranku stranke, moraju biti otvorene za kritiku i raspravu. „Istovremeno, takođe prepoznajemo da određene formulacije mogu biti obmanjujuće. Žalosno je kada rezolucija ostavlja utisak pristranosti“, navode dalje.

Kritike, posebno od jevrejskih organizacija i udruženja, shvataju se veoma ozbiljno i tražiće se rasprave s njima, pišu dalje u izjavi.

Predsednik Sevtralnog saveta Jevreja u Nemačkoj, Jozef Šuster, opisao je rezoluciju o cionizmu kao „napad na pravo jevrejskog naroda na samoodređenje“.

Poverenik za antisemitizam napušta stranku

Kao odgovor na odluku pokrajinskog odbora Levice u Donjoj Saksoniji, poverenik za antisemitizam u pokrajini Brandenburg, Andreas Bitner, podneo je ostavku na članstvo u Levici. Svoju odluku obrazložio je za DW, navodeći da je anticionizam u osnovi antisemitski, jer dovodi u pitanje pravo Izraela na postojanje. Svako ko odbacuje „stvarno postojeći cionizam“, zapravo odbacuje državu Izrael, kaže on.

Bitner kaže da je godinama pokušavao da vodi raspravu unutar stranke. Međutim, na kraju su, prema njegovim rečima, lični napadi bili odlučujući. Iako pozdravlja činjenicu da rukovodstvo stranke sada signalizira da je svesno problema, za njega je, kaže, to prekasno.

Trenutna rasprava dolazi u vreme kada Levica dobija na zamahu nakon iznenađujuće dobrog rezultata na saveznim izborima 2025. Gotovo niko pre izbora nije predviđao da će ta stranka dobiti gotovo devet odsto glasova.

Iako na nedavnim pokrajinskim izborima u Rajnland-Falcu i Baden-Virtembergu nije uspela da uđe u tamošnje parlamente, ona je ipak značajno poboljšala svoje rezultate, osvojivši po 4,4 odsto u svakoj pokrajini.

Ponovno oživljavanje Levice nakon raskola sa BSW

Verovatno je to i posledica novog jedinstva otkako se bivša šefica poslaničke grupe stranke, Sara Vagenkneht, odvojila od Levice i osnovala Savez Sara Vagenkneht (BSW). Time su okončane godine unutrašnjih sukoba oko pitanja kao što su razmeštanje Bundesvera u inostranstvu ili migracije.

Međutim, ovaj privremeni rast izbornih rezultata uskoro bi mogao i da se završi, sugeriše u intervjuu za DW politikolog Antonios Suris sa Slobodnog univerziteta u Berlinu: „Postoje pitanja gde unutarstranačke rasprave vode do nepomirljivih stavova.“ Decenijama dug izraelsko-palestinski sukob očigledno spada u tu kategoriju.

Suris ukazuje da „potencijal za podele“ postoji i u kulturnom sektoru i na univerzitetima. To bi moglo da se pokaže problematičnim za Levicu u pogledu potencijalnog učestvovanja u pokrajinskim vladama. U gradu-državi Berlinu, gde će izbori biti održani u septembru, stranka je u anketama izjednačena sa Socijaldemokratama (SPD) i Zelenima.

Može li rukovodstvo Levice da smiri sukobe na lokalnom nivou?

Do sada realna nada da će berlinsku pokrajinsku vladu formirati koalicija te tri stranke, a možda čak i da će je predvoditi Levica, mogla bi da bude ugrožena obnovljenom raspravom o antisemitizmu.

Politikolog Suris još ne vidi nikakvu odluku: „Uvek je pitanje mogu li izjave rukovodstva stranke da smire sukobe na lokalnom nivou.“