Berlin, grad-pokrajina sa oko 3,9 miliona stanovnika, poznat je po svojoj raznolikosti, ali i po velikoj unutrašnjoj podeljenosti. Mnogi stanovnici retko napuštaju svoj kvart, odnosno „kic“, kako Berlinci vole da kažu.

Ta fragmentacija odražava se i na političku scenu. Centralni delovi grada poslednjih godina uglavnom glasaju za Zelene ili Levicu, dok u spoljnim četvrtima, gde zapravo živi većina stanovnika, dominiraju Hrišćansko-demokratska  unija (CDU) i ponegde Alternativa za Nemačku (AfD). Zbog toga je izbore u Berlinu uvek teško prognozirati, naročito poslednjih godina kada se politička scena dodatno usitnila.

Pred izbore za berlinski parlament u nedelju 20. septembra, koji će odlučiti i ko će biti naredni gradonačelnik, tri stranke praktično su izjednačene. Prema poslednjem istraživanju instituta Infratest dimap, Levica vodi sa 21 odsto podrške, CDU ima 20 procenata, a AfD 18. Zeleni su na 16 odsto, dok Socijaldemokratska partija (SPD), decenijama jedna od vodećih političkih snaga u Berlinu, trenutno može da računa na svega 12 odsto podrške.

Iako je AfD u Berlinu znatno slabiji nego u mnogim drugim delovima istočne Nemačke, pa situacija nije dramatična kao u Saksoniji-Anhaltu, gde je ta stranka ostvarila istorijski uspeh, eventualna pobeda Levice predstavljala bi ozbiljan politički potres. To bi istovremeno značilo još jedan udarac za CDU kancelara Fridriha Merca.

Kampanja u politički podeljenom gradu

„Berlin je zaista poseban izazov“, kaže za DW generalni sekretar berlinskog odbora CDU Lukas Kriger. „AfD u Berlinu nema šansu da učestvuje u vlasti. Niko ne želi s njima da sarađuje“, kaže Kriger.

Istovremeno upozorava da je Levica u Berlinu veoma radikalna i tvrdi da samo CDU može da zadrži grad u političkom centru.

Dodatni problem za demohrišćane predstavlja odlazak dosadašnjeg gradonačelnika Kaja Vegnera. Iako je formalno još na funkciji, Vegner više nije kandidat, nakon što je njegova reputacija ozbiljno narušena kada je tokom najvećeg nestanka struje u Berlinu od Drugog svetskog rata igrao tenis.

Zbog toga je CDU morala da na brzinu promoviše novog kandidata: dosadašnjeg ministra finansija Štefana Eversa.

Njegova glavna protivnica je Elif Eralp iz Levice, advokatkinja rođena u Minhenu, čiji su roditelji iz Turske pobegli posle vojnog puča.

Međutim, istraživanja pokazuju da nijedan od tih vodećih kandidata trenutno nije naročito poznat među biračima. U jednoj anketi oko polovine Berlinaca izjavilo je da nema jasno mišljenje ni o jednom od njih.

Verodostojnost važnija od centra

Politička analitičarka Julija Rojšenbah sa Univerziteta u Hamburgu smatra da je nemačka politika poslednjih godina postala mnogo radikalnija. Prema  njenom mišljenju, deo razloga leži u tome što tradicionalne stranke centra više ne nude nova i uverljiva rešenja.

„Ključno pitanje je: imate li sopstvene političke predloge i možete li da privučete nove birače“, kaže Rojšenbah. 

Ona smatra da se Levica u Berlinu pozicionirala kao najverodostojniji protivnik AfD-a, delimično i zato što je to jedina relevantna stranka levog centra koja odbija saradnju sa CDU, pri čemu ni CDU ne želi saradnju sa Levicom.

Ipak, ni Levica nije bez problema. Stranku su poslednjih meseci pratili sporovi zbog optužbi za antisemitizam, nakon što je jedan reper na stranačkom događaju u četvrti Nojkelnu uzvikivao parole protiv izraelske vojske.

Kandidatkinja Elif Eralp osudila je taj incident i najavila internu istragu. Međutim, pitanje Gaze postalo je veoma važno za pristalice Levice. Stranka je još u junu usvojila stav da izraelske vojne operacije u Gazi smatra genocidom.

Uprkos tome, Rojšenbah smatra da Levica ima jednu ključnu prednost: „Naravno da su njihovi zahtevi populistički. Govore o podržavljenju i eksproprijaciji. Ali njihova poruka je jasna. Mnogi birači vide da imaju konkretne predloge.“

Nisu migracije nego kirije

Najpoznatiji zahtev Levice odnosi se na eksproprijaciju velikih kompanija za izdavanje stanova. Još 2021. godine, na referendumu je 59 odsto Berlinaca podržalo ideju da se nekretnine kompanija koje poseduju više od 3.000 stanova prenesu u javno vlasništvo.

Otada su vlade predvođene SPD-om, a potom i CDU-om, odlagale sprovođenje tog referenduma formiranjem različitih komisija i radnih grupa.

Kerstin Volter, jedna od liderki Levice u Berlinu, odbacuje tvrdnje da je reč o populizmu. Prema njenom mišljenju, rast podrške njenoj partiji ima veoma jednostavno objašnjenje. 

„Sve ankete, sva istraživanja i svi razgovori sa biračima pokazuju isto: situacija sa stanarinama je katastrofalna“, kaže ona. „Ljudi ne mogu da pronađu stan, plaše se poskupljenja kirija i ostaju bez domova jer vlasnici traže stanove za sopstvene potrebe.“

Prema istraživanju „Berlin Trend“, stanovanje je ubedljivo najvažnija tema ovih izbora. Čak 32 odsto Berlinaca smatra da je problem stanovanja najveći izazov za grad.

Migracije i azil navodi svega deset odsto ispitanika, dok bezbednost, kriminal i terorizam pominje devet procenata.

Mladi i društvene razlike menjaju Berlin

Ovo su prvi izbori u istoriji Berlina na kojima će pravo glasa imati i šesnaestogodišnjaci. Mladi Nemci poslednjih godina postali su znatno politički aktivniji.

„Mnogo više nego moja generacija u tim godinama, oni danas razmišljaju o klimatskim promenama, poslu ili čak penzijama“, kaže Volter. Ona navodi primer devojčice od oko 14 godina koja ju je na jednom promotivnom štandu pitala za penzionu politiku stranke.

Berlin, grad koji je oduvek spajao konzervativne i radikalne političke tradicije, ujedno postaje i sve nejednakiji. „Imamo sve više milionera, ali i sve više ljudi koji žive u siromaštvu“, kaže Volter.

Upravo ta kombinacija političke, socijalne i ekonomske raznolikosti čini Berlin jednim od najnepredvidljivijih izbornih mesta u Nemačkoj.