1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Lična karta najvećeg teroriste u istoriji

2. maj 2011.

Svi su znali za njega, ali ga je retko ko ikada lično sreo. „Najopasniji terorista sveta“, kako su Amerikanci zvali Bin Ladena, ostavlja za sobom stereotipnu sliku: turban, tamno, usko lice sa blagim očima, duga brada.

Osma bin LadenFoto: AP

Poznat je i njegov glas – sa bezbrojnih video i tonskih poruka u kojima je zapadne političare predstavljao kao lažove:

„Dok vaši avioni i tenkovi ruše kuće naših ljudi i dece – u Palestini, u Iraku, Avganistanu, Čečeniji i Pakistanu, vi nam se smejete u lice i kažete: ‘Mi ne napadamo islam, ne! Mi napadamo teroriste i pozivamo na miroljubivu koegzistenciju, na dijalog, umesto na borbu među kulturama.’ Ali, stvarnost pokazuje da lažete. Zapadni političari hoće dijalog, samo da bi mogli da kažu da vode dijalog, izruguju nam se i hoće da dobiju na vremenu: oni ne žele primirje, već našu kapitulaciju.“

Osama Bin Laden je imao rigidnu i svojevoljnu predstavu o ispravnom i pogrešnom, o pravdi i nepravdi, i ništa ga nije moglo pokolebati. Imao je novac, bio je toliko uverljiv da je hiljade ljudi uspeo da pridobije za svoje ideje.

Radio za saudijsku tajnu službu

Sin najbogatijeg građevinskog preduzetnika u Saudijskoj Arabiji, već kao 15-godišnjak postao je šef porodične imperije. Paralelno je studirao građevinarstvo, a 1982. je po nalogu saudijske tajne službe otišao u Avganistan, koji se nalazio pod okupacijom Sovjetskog Saveza. Tamo je trebalo da gradi puteve, tunele i baze za mudžahedinski pokret otpora. Finansirao je izgradnju više logora za obuku dobrovoljaca iz muslimanskih zemalja.

Bin Laden i Al ZavahariFoto: AP


Kada se 1990. vratio u Saudijsku Arabiju, javno je osudio prisustvo američkih snaga u njegovoj zemlji, izjavivši da prljaju sveta mesta i zahtevao stvaranje božje države. Konačno je proteran iz zemlje i oduzeto mu je državljanstvo – međutim, jedan deo očevog ogromnog preduzeća on je poneo sa sobom.

Najpre se naselio u Sudanu, ali kada su SAD iznudile njegovo proterivanje, vratio se u Avganistan. Tamo je zajedno sa egipatskim lekarom Aimanom Al Zavahirijem osnovao mrežu Al Kaida, što u prevodu znači „Baza“. Al Kaida je planirala napade u Jemenu, u Somaliji i Saudijskoj Arabiji – i konačno u SAD.

„Rat protiv nevernika“

U videu koji je tek kasnije objavljen, Bin Laden je tražio podršku za jedan od najtežih terorističkih napada u istoriji: za bombardovanje Svetskog trgovinskog centra u Njujorku i napad na Pentagon 11. septembra 2001. Prema zvaničnim podacima, tada je život izgubilo oko 3.000 ljudi.

Ovaj teroristički napad istovremeno je bio početak međunarodnog rata protiv terorizma: tri meseca kasnije, vojna alijansa je na čelu sa SAD, uz mandat UN, svrgnula je režim talibana u Avganistanu. Osamu Bin Ladena su tražili, ali ga nisu uhvatili. On se u više navrata javljao preko video snimaka i čitao uvek iste poruke o takozvanom „svetom ratu protiv nevernika“ ili je hvalio islamističke atentatore koji su u njegovo ime vršili napade u Londonu, Madridu ili u Iraku.

Autori: Ester Saub / Mirjana Kine Veljković
Odg. urednik: Nemanja Rujević

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi