Otprilike tri nedelje nakon početka izraelskih vazdušnih napada na ciljeve u Libanu, sve više i više su građani ti koji sami organizuju humanitarnu pomoć.

„Pridružio sam se lokalnoj inicijativi i delimo donacije raznim skloništima i školama“, kaže Rajan Čaja za DW. Taj 27-godišnji mašinski inženjer je u Aleju, dvadesetak kilometara jugoistočno od Bejruta, stvorio baze podataka o mestima može besplatno da se jede i prespava. Obezbedio je i invalidska kolica za porodicu koja je morala da ostavi svoja dok je bežala. „Mi smo u krizi. I ako sami ne pomognemo jedni drugima, ko će? Vlada ne radi gotovo ništa“, kaže.

Hajko Vimen to potvrđuje. On je šef projekta za Liban u Međunarodnoj kriznoj grupi, nevladinoj organizaciji koja se bavi prevencijom sukoba. „Nivo humanitarne pomoći stanovništvu je onakav kakav biste očekivali od države čije političke strukture zapravo ne funkcionišu“, objašnjava.

Godine političke nestabilnosti u kombinaciji s akturlnom ekonomskom krizom, dovele su Liban na ivicu kolapsa.

Katastrofalna situacija pogoršala se krajem septembra kada je Izrael pokrenuo masivne vazdušne napade na miliciju Hezbolah, nakon godinu dana ograničenih borbi. Sjedinjene Američke Države, Nemačka i nekoliko sunitskih arapskih država klasifikuju Hezbolah kao terorističku organizaciju. Podržava ga Iran. I Evropska unija je oružano krilo Hezbolaha stavila na spisak terorističkih grupa.

Otada je u izraelskim napadima ubijeno nekoliko vođa Hezbolaha i, prema podacima libanskog Ministarstva zdravlja, više od 2.000 libanskih civila. Oko 608.000 ljudi interno je raseljeno, prema poslednjim podacima OCHA, organizacije UN zadužene za humanitarnu pomoć. Prema podacima libanskih vlasti, taj broj je dvostruko veći.

Upražnjeni stanovi su popunjeni

U međuvremenu je privremena libanska vlada uspostavila 973 privremena skloništa u javnim zgradama širom zemlje. Tih 180.000 dostupnih mesta brzo su popunili ljudi koji su očajnički tražili smeštaj.

„Broj takvih smeštaja ne odgovara potrebama“, kaže Hajko Vimen. „Bojim se da će oni koji su zauzeli kuće sve više preuzimati i napuštene domove i nenaseljene luksuzne stanove“, kaže on. Prema studiji Američkog univerzitetu u Bejrutu, 31 odsto nekretnina u glavnom gradu Libana kupljeno je kaoinvesticija, a ne za sopstveno stanovanje.

U te stanove se sve više useljavaju Libanci koji imaju neke veze s uticajnim političkim krilom Hezbolaha. Neke od stranaka koje su povezane s Hezbolahom i godinama, kako kaže Vimen, „rade svoj prljavi posao“, otvorile su kuće za izbeglice – poput partije Amal ili Sirijske socijalističke stranke.

Hrana, odeća i reči podrške

Libanska policija želi da evakuiše okupirane zgrade samo ako postoji odgovarajuća alternativa za smeštaj, izjavio je portparol libanske policije za američki list „Vašington post“.

Džamije, crkve, barovi i mnogi pojedinci daju sve od sebe kako bi pomogli, kaže Ana Flajšer, direktorka regionalne kancelarije nemačke fondacije „Hajnrih Bel“, koja je povezana sa strankom Zeleni.

„U mojoj džamiji nema mesta za smeštaj porodica. Ali, broj ljudi koji dolaze da se mole enormno je porastao. A mi nudimo hranu, medicinske usluge i podršku“, kaže za DW šeik Mohamed Abu Zaid, imam u najvećoj džamiji u Saidi, gradu 45 kilometara južno od Bejruta.

Sali Halavi, koja drži jednu radnju polovne odeće u Bejrutu, takođe je odlučila da pomogne izbeglicama. „Osećala sam da moram nešto da učinim kako bih pomogla“, kaže. Donirala je odeću iz svoje prodavnice ljudima koji su ostali bez ičega. Na Instagramu se zalaže za još više donacija.

Humanitarna pomoć – sada i iz EU

U međuvremenu je u toku dostavljanje međunarodne humanitarne pomoći za libansko stanovništvo. Evropska unija pokrenula je nekoliko letova za Bejrut s higijenskim proizvodima, ćebadi, lekovima i medicinskim potrepštinama. Pomoć su odvojeno poslale i članice EU, poput Belgije, Francuske, Španije, Poljske i Slovačke. Početkom nedelje stiglo je 40 tona pomoći iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Istovremeno, posmatrači naglašavaju da je rešavanje humanitarne krize u Libanu takođe vođeno političkim interesima. „Libanska vladajuća elita pokušava da održi svoju dominaciju udvarajući se međunarodnim donatorima, kao i sponzorima sa Zapada i iz Arapskog zaliva“, ukazuje nezavisni analitičar iz Bejruta Lorenco Trombeta.

Prvi koji su obećali humanitarnu pomoć bili su Katar i Ujedinjeni Arapski Emirati. Ali, Trombeta podseća da je Katar već godinama dom za političko rukovodstvo Hamasa i jedan je od glavnih pregovarača o prekidu vatre u Gazi. Hamas je militantna islamistička palestinska grupa koju Evropska unija, ali i SAD, Nemačka i druge zemlje takođe svrstavaju u terorističke organizacije.

A Ujedinjeni Arapski Emirati, objašnjava Trombeta, održvaju savezništvo sa SAD i sarađuju s izraelskim oružanim snagama u oblasti tehnologije, dok u isto vreme šalju pomoć Bejrutu. Cilj Emirata je, smatra on, „ostvariti veći politički uticaj u Libanu i ojačati sopstveno prisustvo u istočnom Sredozemlju“.

U isto vreme čini se da su napori u pružanju podrške u zastoju. Apel UN za pomoć libanskom civilnom društvu u iznosu od gotovo 390 miliona evra do sada je doneo samo nešto više od 48 miliona evra.

*ovaj članak je najpre objavljen na engleskom jeziku