Prema rečima Kristijana Lindnera, šefa Stranke slobodnih demokrata (Liberala), nemačka vlada već duže vreme nije stvarno posvećivala pažnju konfliktu i ljudima u Avganistanu. Nosilac liste liberala na parlamentarnim izborima kaže da su kancelarija šefice vlade i ministarstva spoljnih poslova i odbrane imala nedovoljnu koordinaciju, kada je reč, na primer, o angažmanu nemačke vojske u Avganistanu. 

Lindner ima predlog kako se to može poboljšati: „Ubuduće moramo stvoriti drukčije strukture u Nemačkoj. Uveren sam u to da nam je potreban Savezni savet za bezbednost, u kojem bi se spoljnopolitički angažovani resori institucionalno koordinisali, razmenjivali informacije na najvišem nivou.“  

Lindner tvrdi da je nemačka kancelarka takođe grešila u politici prema Avganistanu. Nasledivši misiju od svog prethodnika Gerharda Šredera, ona nikada nije nju pretvorila u svoju temu. „Kada je gospođa Merkel bila tamo poslednji put?“ I zaista, Angela Merkel je poslednji put posetila Avganistane pre osam godina.  

Smestiti ljude u avganistanskom susedstvu 

DW je postavio pitanje kako Nemačka može da pomogne ljudima u Avganistanu koji su izloženi pritisku nove talibanske vlasti. 

Lindner je rekao da bi trebalo razlikovati tri grupe ljudi – lokalni uposlenici, pripadnici Bundesvera i saradnici humanitarnih organizacija. Prema Lindneru, Nemačka snosi veliku odgovornost za te ljude, naročito za aktiviste organizacija za zaštitu ljudskih prava, pa bi trebalo sve učiniti da se ti ljudi dovedu u Nemačku. Zbog toga bi trebalo razgovarati i sa talibanima.

„Veoma mi je žao što nam nije uspelo da u poslednjih nekoliko meseci organizujemo evakuaciju. Pored toga, sigurno ima mnogo ljudi koji su sada u bekstvu, jer se boje da neće moći da žive u slobodi. Trebalo bi veoma brzo organizovati poseban samit šefova država i vlada Evropske unije, da bi se došlo do zajedničke politike prema Avganistanu sa ciljem da u neposrednom susedstvu Avganistana omoguće smeštaj za te ljude dostojan čoveka“, kaže šef Liberala koji su poslednjih godina uzdržani prema prijemu izbeglica u Nemačku.

Lindner dodaje da za razliku od izbegličkog talasa prema Evropi iz sirijskog građanskog rata 2015, sada bi ljude trebalo poštedeti tako dugog bega.  

Više ne nastupati tako „meko“ prema Kini  

Ukoliko bude u vladi, Lindner teži promeni nemačkog stava prema Rusiji i Kini. Kaže da je prilikom posete Kini 2019. svesno prvo otišao u Hongkong što se vlastima u Pekingu nije dopalo. Buduća politika prema Kini bi prema njemu morala da bude „odlučnija i manje meka u odnosu na to što smo poslednjih godina viđali kod gospođe Merkel i njene vlade“.  

Lindner konkretno predlaže da se ne ratifikuje načelno postignut investicioni ugovor između Kine i Evropske unije. „Sa državom kao što je Narodna Republika Kina, koja krši međunarodno pravo, koja se ne pridržava ni minimalnih standarda ljudskih prava, koja u svetskoj trgovini skoro imperijalno nastupa sa dampingom, ne može se postupati kao da je stanje redovno“, kaže on za DW.

Što se tiče sankcija prema Rusiji koje je EU uvela posle aneksije Krima, Lindner predlaže da se one sve više usredsrede na pojedince koji podržavaju „Putinov sistem“.  

Liberali hoće na vlast

Kristijan Lindner ima 42 godine i po profesiji je konsultant za firme. Na čelu nemačkih Liberala, kao i na čelu njihovog poslaničkog kluba u Bundestagu nalazi se od 2013. On je 2017. vodio koalicione razgovore sa Demohrišćanima i Zelenima, koje je iznenada prekinuo, odlučivši se da njegova partija bude u opoziciji. Potom su Demohrišćani morali da naprave koaliciju sa Socijaldemokratama.

Smatra se da je Lindner blizak sa krupnom privredom. Naglašava da bi najradije ušao u koaliciju sa Demohrišćanima. Trenutno je takva većina malo verovatna. Međutim, Lindner ima dobre kontakte i sa Zelenima i sa Socijaldemokratama. Računa se da bi on, u slučaju da uđe u vladu, imao ambiciju da preuzme ministarstvo finansija.  

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.