Austrijski list Standard piše da se ljudi u selima u blizini Majevice već nekoliko godina plaše da bi strane kompanije mogle da kopaju litijum i druge sirovine, tim pre što su već obavljena probna bušenja.

Procenjuje se, piše dalje list, da se ispod Majevice nalazi 1,5 miliona tona litijum-karbonata, 94 miliona tona magnezijum-sulfata i 17 miliona tona bora.

Standard podseća da je švajcarska rudarska kompanija Arkor (Arcore AG) dobila dozvolu za istražna bušenja.

„Međutim, otpor stanovništva i lokalnih političara raste“, piše Standard i podseća da je 2023. godine osnovano udruženje „Čuvari Majevice“, „jer se rudnik nalazi u blizini Lopara, grada sa oko 3.000 stanovnika. Postoji i zabrinutost da bi reke Gnjica i Janja mogle biti zagađene“.

„Prema planovima, iskopavanje bi trebalo da počne 2028. godine. Arcore i kanadsko-nemačka kompanija Rok tek litijum (Rock Tech Lithium) prošle godine su sklopili sporazum o zajedničkom ulaganju. Arkor će litijumom snabdevati fabriku za preradu kompanije Rok tek u Gubenu u Nemačkoj, u blizini Berlina. Nemačka automobilska industrija trebalo bi da se snabdeva litijumom za 500.000 električnih vozila godišnje“, piše Standard.

Faktor Dodik

„Planirani rudnik na Majevici ima i političku komponentu. Jer najmoćniji čovek u entitetu Republika Srpska, šef SNSD Milorad Dodik, nada se međunarodnoj političkoj podršci ovom projektu“, piše Standard.

List podseća da je Dodik na listi sankcija Nemačke, Velike Britanije, Austrije, Litvanije, Poljske i Slovenije, kao i da je donedavno bio pod sankcijama SAD, ali su mu te sankcije ukinute na osnovu „dogovora sa američkim predsednikom Donaldom Trampom“.

List tvrdi da je Dodik, između ostalog, „Trampu ponudio sporazum o eksploataciji mineralnih sirovina po uzoru na Ukrajinu, što je značilo pristup ključnim sirovinama u zamenu za podršku“.

Dalje se u tekstu navodi da Majevica nije jedina planina koju međunarodne kompanije imaju na oku kako bi eksploatisale sirovine.

„Na Ozrenu, na primer, problem su nalazišta nikla. Ali i ovde su se protiv toga udružile lokalne inicijative“, navodi Standard.

„Hoće li se neki od projekata realizovati, zavisi od jednog ključnog uslova: razjašnjenja pitanja državne svojine“, piše Standard i o ovom problemu u BiH dodaje: „One snage koje žele da oslabe ili unište državu žele da državna imovina pripadne dvama konstitutivnim entitetima, dok druge žele da pripada celoj državi. Sve dok ovo pitanje ostane nerešeno, ne mogu se izdavati rudarske dozvole“, rezimira Standard.

Spekulacije o pritisku na visokog predstavnika

U tekstu se potom tvrdi sledeće: „Američka vlada pod vođstvom Donalda Trampa želi što pre da razjasni pitanje državne svojine. Jer američke kompanije žele da izgrade gasovod i tri gasne elektrane kako bi Bosnu i Hercegovinu učinile zavisnom od američkog LNG“

Potom se spekuliše da „stoga nije isključeno da će pritisak na Krišoka (v. d. visokog predstavnika u BiH - prim. red.) u nekom trenutku postati toliko jak da će iskoristiti svoja ovlašćenja u Bonu kako bi "razjasnio" pitanje državne imovine bez demokratske odluke u parlamentu. EU, koja se protivi američkim planovima za gasovod jer su u suprotnosti sa energetskom tranzicijom, u ovoj situaciji čini se relativno nemoćnom“.

„Američki planovi za gas direktno su povezani sa interesima evropskih i međunarodnih kompanija za sirovinama. Denis Žiško, stručnjak za energetiku u Arhuskom centru, kaže: ’Većina potencijalnih rudnih područja sa sirovinama nalazi se na državnoj teritoriji. Ako se državna imovina dodeli entitetima, strahujemo da će i područja sa potencijalnim rudarskim projektima biti rasprodata‘“, piše Standard.

„Iz otpora prema eksploataciji sirovina i straha od zagađenja životne sredine, širom zemlje sada se pojavila mreža političkih pokreta. Pokreće je duboko nepoverenje prema administraciji i političkim elitama. Ljudi smatraju da su korumpirani političari uvek spremni da menjaju zakone kako bi se obogatili i da se ekološki standardi ne poštuju jer su vlasti, odgovorne za njih, prožete političkim interesima. I verovatno nisu daleko od istine“, stoji u tekstu.

List potom navodi primer opštine Jezero, nedaleko od izvora reke Plive, konstatujući da je ovde „strah posebno veliki“.

„Australijska kompanija Lajkos Metals (ili Jugo Metals) između dubokih zelenih planina i izvora ledene vode traži zlato, srebro, bakar, olovo, cink i barit. Na početku istražnih bušenja ljudima je obećan prosperitet, ali onda je rečno korito postalo sivo. Sada su mnogi zabrinuti da bi njihove reke, Pliva i Vrbas, koje snabdevaju region pijaćom vodom, mogle biti zagađene“, piše Standard.

Dalje se u tekstu govori o primeru Vareša, „gde kanadska kompanija Dandis prišes metals iskopava metale od 2023. godine“: „Zemljište na kojem se nalazi rudnik u blizini Vareša takođe je većim delom u državnom vlasništvu Federacija BiH je ipak izdala dozvole. Međutim, nedostajale su potrebne dozvole za krčenje šuma“, piše Standard.

Potencijalni zdravstveni rizici

To je, prema oceni lista, međutim, sada najmanji od problema.

„Povišene koncentracije olova u krvi radnika i stanovnika otkrivene su više puta. Trenutno nije moguće utvrditi da li olovo potiče iz novog rudnika ili je posledica višedecenijske rudarske aktivnosti. Povišene koncentracije olova mogu da oštete nervni sistem i mozak. A u Varešu se upravo iskopavaju olovo, cink i srebro“, piše list.

„Osim potencijalnih zdravstvenih rizika, lokalne zajednice imaju malo koristi od rudnika: dobijaju samo dva evra po toni iskopane rude. Međutim, rudnik podržavaju strani diplomati u zemlji. Mnogi stanovnici Vareša takođe su srećni što ovde ponovo ima radnih mesta i razvoja“, piše list i navodi da organizacije za zaštitu životne sredine i lokalno stanovništvo zahtevaju da Dundee Precious Metals i vlada osiguraju poštovanje zdravlja ljudi i životne sredine.

„Hoće li pritisak civilnog društva biti dovoljan? To će biti presedan za poštovanje zakona i ekoloških standarda u drugim rudarskim projektima“, zaključuje se na kraju teksta.