Svadbena zvona čiji zvuk se meša sa muslimanskim pesmama, mlada koja u susret mladoženji ide po modnoj pisti: Instagram-model Serena Mamluk i biznismen Entoni Aur, sin poznatog modnog dizajnera Elije Saba, režirali su svoje venčanje poput modne revije. Svetlosni efekti, plesačice, publika sa obe strane piste: sve u video-klipu je perfektno.

Snimcima iz više perspektiva u petominutnom filmu na internetu njih dvoje su predstavili svoju ceremoniju venčanja u Libanu.

Bombastičan video ima veliku društvenu težimu. Naime, Serena je muslimanka, a Entoni je hrišćanin. Taj „mešoviti“ brak iskače iz svakodnevice u Libanu. Zato su njih dvoje su slavlje organizovali kod kuće, ali građanski brak su sklopili na Kipru. U njihovoj domovini bi morali da se venčaju po verskom pravu, što oni nisu hteli.

Na društvenim mrežama je video naišao na veliko odobravanje.  „Sviđa mi se što razbijaju verske granice“, napisala  je jedna korisnica Jutjuba. „Konačno, svi smo mi ljudska bića“, glasio je drugi komentar.

 „Naučili smo da volimo jedno drugo i da se poštujemo kao osobe, bez obzira na nacionalnu pripadnost, religiju i okruženje“, objašnjava Serena Mamluk za DW. Naravno, kako kaže, brak je za njenu porodicu i prijatelje bio izazov. Oboje su bili svesni da su došli u sukob sa libanskom stvarnošću. „Ali verovali smo sebi od početka i naša ljubav je uspela da opstane.“

Raširen otpor prema mešovitim brakovima

Još uvek mešoviti brakovi nailaze na probleme u većem delu islamskog sveta, kaže Loura Sfer, predsednica Libanske komisije za borbu protiv nasilja nad ženama. To važi i za Liban.

Ograničenja, kako pokazuju iskustva, postoje i na hrišćanskoj i na muslimanskoj strani. U slučaju islama, to je često teološki utemeljeno i seže do predmoderne islamske ere, kaže Muez Kalfaui, profesor islamskog prava na Univerzitetu u Tibingenu. Prema islamskim pravilima, muslimani smeju da stupaju u brak sa pripadnicama drugih monoteističkih religija, dok je muslimankama to uglavnom zabranjeno.

Za to, kako pojašnjava Kalfaui, postoje dva razloga: u suštini se islam u muslimanskoj tradiciji smatrao superiornim u odnosu na ostale monoteističke religije. Ali kako su istovremeno žene smatrane za potčinjene muškarcima, stvorio se nerešiv hijerarhijski sukob.

Drugi razlog, nastavlja ovaj profesor islamskog prava, leži u činjenici da su žene u predmodernom islamu posmatrane kao simbol plodnosti i napretka. „Ako se žene udaju za nekog pripadnika druge konfesije, onda se deca rađaju u drugom religijskom i društvenom okruženju. Ona se tada smatraju izgubljenima. Iz tog razloga muslimanke ne smeju da se udaju za muškarca koji nije musliman.“

Političke dimenzija

Posledice ove tradicije, koja se delom proteže i do današnjeg vremena, u junu ove godine doživeo je jedan drugi par mladenaca iz Libana. Musliman Abdalah Salam i hrišćanka Mari-Žoi Abi-Nasif su u braku, ali on nije zvanično priznat.

„Verske institucije su protiv sklapanja takvih brakova, jer oni podrivaju bazu njihove moći“, rekao je Abdalah Salam na jednoj konferenciji za štampu. „Za mene lično se radi o mom identitetu, ali za njih je tu reč o moći. One se plaše gubitka ljudi koji teže ka zvaničnom svetovnom venčanju.“

„Verske tradicije do danas imaju uticaj na porodice. U mnogim slučajevima su roditelji i dalje protiv toga da se njihove ćerke udaju za nekog muškarca koji nije musliman“, kaže Loura Sfer. „U strogim libanskim zajednicama muslimanke koje žele da se udaju za hrišćanina rizikuju da budu izložene mentalnom, fizičkom i ekonomskom nasilju.“

„U vreme globalizacije ljudi različitih religija žele da se razumeju. Oni se zaljubljuju jedni u druge i žele da žive zajedno“, kaže profesor Kalfui. Tom fenomenu, smatra on, morali bi da se prilagode i teolozi svih religija.

Serena Mamluk i Entoni Aur otišli ​​su i korak dalje. Ne samo što su se venčali, već su i namerno postavili umetnički video svoje proslave na internet. Njih dvoje trenutno uživaju u medenom mesecu. Serena je još za DW rekla: „Ljubav je naša najbolja religija.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android