Posledice starenja svetskog stanovništva pogađaju sve zemlje bez izuzetka, kaže Džon Berd, direktor Instituta za starenje i životno planiranje Svetske zdravstvene organizacije u Ženevi. „Mnogi ljudi još misle da se to tiče samo bogatih zemalja ili da je ograničeno samo na Evropu i Japan. Ali, to nije tačno. Najbrži proces starenja nacije beležimo u zemljama sa niskim i srednjim primanjima građana. 2050. godine, na Zemlji će živeti dve milijarde starih ljudi a 80 odsto njih će biti stanovnici zemalja koje trneutno imaju status siromašnih ili zemalja na pragu industrijskog razvoja."

Životni vek produžen za više godina

To je zapravo dobra vest, jer znači da se životni vek produžio i da je standard porastao. Jer, starenje je uvek važilo kao pojava koja prati socijalnoekonomski razvoj. Ali, ono samo po sebi nije dovoljno. Direktorka SZO Margaret Čen opominje da ljudi svuda na svetu imaju pravo da stare - u zdravlju. „Ranije smo uvek govorili da životni vek treba produžiti za više godina. To je ispravno i mnoge zemlje na tom planu beleže veliki napredak. Ali, sada moramo otići i korak dalje i dodatne godine starenja ispuniti životom."

Širom sveta, stari ljudi još uvek umiru od istih bolesti. Doktor Berd objašnjava: „Čak i u siromašnim zemljama su najčešći uzrok smrti ili invaliditeta u međuvremenu postale bolesti koje nisu zarazne. To više nisu infekcije ili gastrointestinalni problemi - već uglavnom bolesti srca i krvotoka, moždani udari, demencija i infekcije disajnih puteva. Što se tiče invaliditeta, on se ogleda pre svega u ometenosti vida i sluha."

Terapije tih vrsta problema su relativno jednostavne i nisu skupe. Osim toga, mnoge bolesti se mogu izbeći zdravim načinom života. I pored toga, od bolesti koje nisu zarazne u siromašnim zemljama umire gotovo četiri puta više ljudi nego u bogatim. Razlog tome jeste nedostatak osnovne medicinske infrastrukture.

Duži radni vek

Za stanovništvo uglavnom dobrostojećih zemalja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj OECD, sve veći udeo starih lica u stanovništvu već sada ima značajne posledice. Zaposleni ubuduće neće morati da rade samo duže, već i više, kako bi mogle da se napune kase penzijskog osiguranja.

Autori: Klaudija Vite / Saša Bojić

Odg. urednica: Ivana Ivanović