Okružen unucima, Mahmud al Sarsavi (68) leži na stolu, priključen na bocu sa kiseonikom. Sto je u hodniku škole koja je pretvorena u sklonište tokom raketiranja opkoljenog Pojasa Gaze.

„Došli smo ovde da pobegnemo od izraelskih vazdušnih udara“, kaže ovaj čovek iz četvrti Šujaja u gradu Gazi za agenciju AFP. Kaže, brine da će nestati kiseonika koji mu je neophodan.

To je jedna od 44 škole kojima u Gazi upravlja program Ujedinjenih nacija za pomoć palestinskim izbeglicama. Te škole bi trebalo da budu sigurne od izraelskih udara – onde je trenutno oko 70.000 civila.

Prema navodima UN, preko 120.000 ljudi je interno raseljeno u Gazi tokom krvavog vikenda koji je počeo iznenadnim napadima Hamasa na Izrael, a nastavio se izraelskim vazdušnim udarima.

Prema poslednjim podacima, preko 700 ljudi je ubijeno u Izraelu i oko 400 u Pojasu Gaze. Više od stotinu zgrada, uključujući i neke džamije, uništeno je u bombardovanju.

U ovom Pojasu 2,3 miliona ljudi živi na malenoj teritoriji površine uporedive sa Beogradom bez prigradskih opština.

„Kažem ljudima u Gazi – sklanjajte se, jer ćemo delovati svuda svom silom“, rekao je izraelski premijer Benjamin Netanjahu.

Mnogi samo hoće mir

U školi pretvorenoj u sklonište, porodica Al Sarsavi sedi na sunđerastim madracima koje je donela od kuće, okolo je odeća u vrećama, nešto konzervi sa hranom.

„Situacija je nepodnošljiva psihološki i ekonomski“, kaže Amal al Sarsavi (37).

Dok deca u dvorištu šutiraju izduvanu loptu, jedna žena sedi u hodniku, glave zaronjene u ruke. Kaže, nema mleka za dve bebe. „Ništa nismo jeli od juče ujutru. Jedva smo pobegli sa nešto odeće“, navela je ona za AFP.

Prema Svetskom programu za hranu UN, postoji „velika zabrinutost“ za uticaj ovog rata na civile u Gazi. „Većina prodavnica u pogođenim delovima Palestine ima zalihe za mesec dana, ali postoji rizik da će ljudi to brzo pokupovati u strahu od dužeg konflikta“, saopšteno je.

Od 2013. godine kada se u Egiptu desio vojni udar, Gaza je potpuno izolovana. Tada je zatvoren granični prelaz ka Egiptu.

Izrael je ogradio Gazu ogradom prepunom kamera, senzora i prislušnih uređaja, kontroliše vazdušni prostor i more, motri na tunele koje Hamas koristi za šverc i napade.

U Pojasu Gaze je oko 40 odsto ljudi bez posla, a 80 odsto zavisi od humanitarne pomoći. Militantni Hamas vlada ovim parčetom zemlje od 2007. godine, i više puta je odatle započinjao napade na Izrael.

„Ne možemo više da podnesemo rat u Gazi“, rekao je jedan meštanin za DW. „Želimo da živimo, hoćemo slobodu i bezbednosti. Hoćemo da možemo da brinemo o svojoj deci.“

Jedna žena je rekla slično: „Majka sam petoro dece. Ne želimo ovde rat svaki dan. Samo se o ratu priča! Živimo i spavamo u strahu kad se ratuje.“

Da li će biti kopnenih borbi?

Vojni eksperti špekulišu da bi Izrael mogao da krene u kopnenu ofanzivu, posebno s obzirom da je Hamas uzeo oko stotinu talaca. Njihovi borci su proteklih dana na ulicama Gaze slavili nad mrtvim telima ubijenih civila.

„Hamas je verovatno spreman na scenario kopnene ofanzive, sa sistemom tunela, proširenim podrumima, zamkama i slično“, rekao je nemački vojni komentator Gido Šmitke.

„Operacije u urbanim sredinama, borba od kuće do kuće za svaku vojsku su veliki izazov. One su uvek ekstremno krvave i znače ljudske gubitke jer ste sa svih strana izloženi vatri ili eksplozivima“, dodao je on.

Pojas Gaze pod blokadom inače neredovno ima struju – a kad se puca, onda je skoro i nema. Pijaća voda je retko dostupna.

Medicinska nega skoro sasvim zavisi od međunarodne pomoći i UN. U vremena rata, zdravstveni sistem je beznadežno preopterećen.

nr (afp, dw, dpa)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.