Nemačka vojska, Bundesver, i dalje se oslanja na dobrovoljce. Ako je suditi po ministru odbrane Borisu Pistorijusu (SPD), tako bi trebalo i da ostane. Ipak, u Zakonu o vojnoj obvezi predviđena je i mogućnost da muškarci jednog dana ponovo budu obavezni da služe vojni rok.

Stručna služba Bundestaga sada je došla do zaključka da je Ministarstvo odbrane postupilo protivzakonito time što je delove tih pravila stavilo van snage.

Konkretno se radi o obavezi „odjavljivanja“ koja važi za muškarce koji imaju između 18 i 45 godina. Prema zakonu, njima je potrebno odobrenje nadležnog regrutnog centra Bundesvera ako žele da napuste Nemačku na više od tri meseca.

To pravilo postojalo je i pre suspenzije vojne obaveze 2011. godine. Uvođenjem takozvane „nove vojne službe“ početkom ove godine ono je ponovo aktivirano, a veliki deo političara, kao i javnosti, toga je postao svestan tek početkom aprila.

Nadležnost „znatno prekoračena“

Ministar odbrane Pistorijus uveravao je javnost da ta obaveza neće stupiti na snagu sve dok ne dođe do vanredne situacije. Ubrzo nakon toga, njegovo Ministarstvo je to opštom uredbom stavilo van snage.

Da li je to bilo pravno utemeljeno? Stručna služba Bundestaga u to sumnja. U njenom mišljenju koje je zatražila poslanička grupa opozicione Levice, a koje je ekskluzivno prosleđeno javnom servisu ARD u Berlinu, čak se dolazi do zaključka da je Ministarstvo odbrane time „znatno prekoračilo“ svoja ovlašćenja koja ima kao deo izvršne vlasti.

Naime, iako Ministarstvo prema Zakonu o vojnoj oabvezi može da propisuje izuzetke od obaveze odjavljivanja, ono je svojom uredbom jednu zakonsku odredbu u potpunosti stavilo van snage. Ta mogućnost na raspolaganju je isključivo sudskoj vlasti, tvrdi služba Bundestaga. To konkretno znači da jedino Savezni ustavni sud sme da ukine određeni zakon ili neke njegove delove.

Za zamenicu predsednice poslaničke grupe Levice, Dezire Beker, sve to je „novi dokaz nestručnosti i maksimalnog neuspeha ministra“. Svoje sumnje u postupke Pistorijusa ona je iznela ubrzo nakon što je Ministarstvo donelo opštu uredbu. Međutim, službenici ministra odbrane su njene primedbe, kako kaže, olako odbacili.

I zaista, poslanica Beker je 15. aprila u pisanom obliku upozorila saveznu nemačku vladu na moguće pravne greške. Samo sedam dana kasnije dobila je odgovor Ministarstva odbrane koji se sastojao od samo tri rečenice. Na njene primedbe u tom dopisu uopšte nije odgovoreno.

Grube greške

Tim pre se aktuelno mišljenje Stručne službe Bundestaga može pročitati kao svojevrsni šamar ministru odbrane i njegovom resoru. Na 13 stranica autori analiziraju opštu uredbu i ukazuju na ozbiljne tehničke greške.

Tako se, između ostalog, podseća na načelo da – ako se već definišu izuzeci od nekog zakona, onda moraju da postoje i slučajevi na koje se zakon i dalje primenjuje. „Izuzeci u suprotnom postaju pravilo“, stoji u mišljenju. Opšta uredba Ministarstva odbrane izuzima, međutim, sve muškarce od obaveze odjavljivanja, tako da ne ostaje niko na koga se to pravilo primenjuje.

S obzirom na to da nema ni vremenskog ograničenja, Ministarstvo time, kako se navodi, stvara „stalni pravni status“. Ni za to, kako se tvrdi, izvršna vlast nema ovlašćenja. Njen zadatak je da primenjuje i sprovoditi zakone, podseća Služba Bundestaga.

Šta bi sada moglo da se dogodi? Prema mišljenju Stručne službe, Ministarstvo odbrane moglo bi samo da poništi sopstvenu uredbu. Ili bi sud mogao da je proglasi nevažećom. A pre svega bi upravo ministru odbrane Borisu Pistorijusu moralo da bude u interesu da se ukloni nova nesigurnost koja je tako nastala oko obaveze odjavljivanja vojno sposobnih građana SR Nemačke.