Razloga za slavlje u Kući Vilija Branta, sedištu SPD-a u Berlinu, nema baš često. Zato dobra vest tu ume da se ceni: „Lepo je ovo veče za nas. Veoma smo ponosni na SPD u Bremenu i Bremerhafenu“, rekao je generalni sekretar nemačkih socijaldemokrata Kevin Kinert, nakon što je njegova stranka 14. maja pobedila na izborima u tim pokrajinama.

Ipak, mora se reći i to da je osvojenih 29,8 odsto glasova drugi najgori rezultat SPD u proteklih 70 godina u tim „tvrđavama“ nemačke socijaldemokratije na severu zemlje.

SPD u padu

U Berlinu sada žele da uče od Bremena. Pažljivo će se analizirati razlozi zbog kojih je SPD uspeo da pobedi na tim izborima, naglasio je Kinert. Naime, SPD na saveznom nivou može samo da sanja o procentima koje je njihov pokrajinski ogranak zabeležio u Bremenu. U ovom trenutku, opozicioni Demohrišćani (CDU/CSU) na saveznom nivou uživaju poverenje nešto više od 30 odsto birača, a SPD tavori na 17 do 19 procenata – i tako je u trci sa Zelenima i Alternativom za Nemačku (AfD) za poziciju druge političke snage u zemlji, barem sudeći po najnovijim istraživanjima.

Nikada se u istoriji SR Nemačke nije dogodilo da stranka koja ima kancelara (ili kancelarku) ima tako slab rejting. Da li su Olaf Šolc i SPD pobedili na saveznim izborima u septembru 2021. godine samo zato što je kancelarski kandidat CDU Armin Lašet napravio previše grešaka i bio suviše slab kandidat?

Pred prošle izbore – sa 16 na 26 odsto

Mali pogled na rezultate istraživanja javnog mnjenja u izbornoj 2021. godini pokazuje da su Socijaldemokrate bile u stanju da znatno poboljšaju svoj rejting uoči prošlih saveznih izbora. U junu 2021. SPD je uživala podršku samo oko 16 odsto, a već u septembru iste godine oko 26 procenata. Taj nivo popularnosti SPD-a potrajao je do proleća 2022, a otada je rejting stranke u padu. Ugrožen je i njen status kao tzv. „narodne stranke“ (Volkspartei) – što je pojam kojim politikolozi u Nemačkoj zovu one partije koje okupljaju barem 20 odsto biračkog tela.

Da li je moguće da nema ništa od proklamovanog „povratka socijaldemokratije“, kako je to najavljivala SPD? Baš kao i uoči saveznih izbora, broj članova stranke nastavlja da opada, pa čak i u velikim gradovima u kojima je SPD ranije imala snažnu podršku. Najnoviji primer je Berlin. U tom gradu (koji ujedno ima i status savezne pokrajine) nedavno je vlast preuzela CDU, i to nakon što je SPD 22 godine bila na čelu nemačke prestonice.

-pročitajte još: Novi senator za kulturu u Berlinu – hevi metalac i kul tip

Još gora je situacija na istoku zemlje. U Saksoniji ili Saksoniji Anhalt rejting SPD-a je na tako mizernom nivou da se tamo sada meri jednocifrenim procentima.

Povratak socijalnim temama?

I baš u tako lošem raspoloženju Socijaldemokratska partija Nemačke obeležava svoj 160. rođendan. Najstarija još uvek aktivna nemačka stranka taj jubilej će obeležiti trodnevnom proslavom. Biće tu raznih govorancija, diskusija, izložbi i dodela nagrada – što su dobre prilike da se prikupi nova snaga, ali i prilike da SPD postane vidljivija unutar vladajuće tzv. „semafor-koalicije“ (SPD-Zeleni-FDP). Moto svečanosti u centrali u Berlinu, glasi: „Napretku je potrebna pravda“.

Socijalna pitanja su nešto što bi trebalo da bude ključna stvar kada je reč o SPD-u. Ali, sve je to de fakto zasenio rat u Ukrajini, odnosno njegove posledice. SPD-ov kancelar se pre svega bavi spoljnom politikom, SPD-ova ministarka unutrašnjih poslova migracijama, a SPD-ov ministar rada i socijalnog staranja nestašicom radne snage. Niko više zbog inflacije i nervoze na građevinskom tržištu ne spominje centralno predizborno obećanje SPD-a o tome da se želi da se godišnje izgradi 400.000 novih stanova.

Koalicija se svađa

U „semafor-koaliciji“ sa Zelenima i Liberalima (FDP), SPD deluje nekako bledo, bez jasnog profila. Na naslovnim stranama dominira svađa između Liberala i Zelenih oko zaštite klime. Mnoge ljude plaše planovi Zelenih o zabrani grejanja na gas ili lož-ulje, što je razlog zašto raste rejting opozicionih političkih opcija.

Troškovi života su zbog inflacije ionako znatno porasli, pa oni koji nemaju na raspolaganju finansijske rezerve, sve teže sastavljaju kraj s krajem. SPD planira da malo jasnije „zakoči“ usvajanje novog zakona koji bi trebalo da reguliše pitanje grejanja u budućnosti. Tako iz SPD-a poručuju da zaštita klime jeste važna, ali cena te zaštite ne bi trebalo previše da optereti građane. Ono što je planirano mora biti korigovano, a rešenja moraju da budu „tehnički sprovodljiva i socijalno prihvatljiva“, kaže ministar rada Hubertus Hajl.

Nemir u SPD-u

Planovi oko jasnijeg profilisanja SPD-a verovatno će doprineti stvaranju još većih tenzija unutar vladajuće koalicije. A birači ne vole vladu koja se svađa. U centrali SPD-a to bi odgovorne moralo da alarmira. Loši rezultati, kako pokazuje i istorija stranke, kod Socijaldemokratu su često znali da izazovu unutarstranačke svađe, pa čak i autodestrukciju. Zbog toga su znali i da „padnu“ neki lideri SPD-a, čak i oni koji su bili popularni unutar partije.

Već sada se u SPD-u uočava rast nezadovoljstva. Nemir vlada naročito u jakom levom krilu stranke, koje je tradicionalno svađalački raspoloženo. Upravo je levo krilo 2019. godine sprečilo Olafa Šolca da na stranačkim izobrima postane predsednik SPD-a. On se naime smatra predstavnikom desnog krila među Socijaldemokratama. No, otkako je Šolc preuzeo kancelarsku dužnost, levo krilo je bilo dosta mirno i povinovalo se partijskoj disciplini.

Sve je važnija ličnost

Olaf Šolc nikada nije bio nešto posebno omiljen u SPD-u, ali ga poštuju i cene kao kancelara. Rok trajanja te blagonaklonosti zavisi od uspeha koje on bude ostvario. Stranka će stajati iza njega sve dok on bude u stanju da isporučuje“ rezultate. U takvoj situaciji isplati se malo detaljnije analizirati razloge uspeha SPD-a u Bremenu. U toj pokrajini trijumfovao je Socijaldemokrata kojeg krase osobine kao što su: blizak biračima, normalan, omiljen.

Ličnost kandidata postaje sve važniji faktor na osnovu kojeg birači donose svoje odluke. To su tokom proteklih godina pokazali i izbori u drugim pokrajinama. Olaf Šolc po tom se pitanju ne može da se pohvali potrebnim atributima: često deluje kruto, ljudi imaju osećaj da je bez emocija, distanciran. Učiti na primeru Bremena? Za Šolca to neće biti baš lak posao.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.