Visoki troškovi energenata, sirovina, plata, presečeni lanci snabdevanja… Potrošači lepo vide da im se tanje novčanici, jer kompanije sve troškove prebacuju na njihova leđa.

Kad nešto poskupljuje, govorimo o inflaciji. Ali ima i drugih „trikova“ kako ljudima izbiti pare iz džepa.

Savetovalište za potrošače u Hamburgu dodelilo je margarinu marke Rama šampionsku titulu za „varljivo pakovanje“ prošle godine. Naime, cena mu je ostala 2,19 evra, ali je pakovanje smanjeno sa 500 na 400 grama. To znači da je margarin poskupeo za 25 odsto, iako cena pakovanja nije menjana.

Taj fenomen se naziva šrinkflacija (shrinkflation), reč skovana od „inflacije“ i engleskog „shrink“, što znači skupiti se, smanjiti se.

Sada trpi i kvalitet

Iako je prošao period jakih poskupljenja – mada nema naznaka da će se one vratiti na staro – sada zaštitnici potrošača posmatraju najnoviji fenomen koji su nazvali skimpflacija. „Skimp“ na engleskom znači štedeti ili raditi nešto nedovoljno kvalitetno.

Izraz je skovala američna medijska mreža NPR pre dve godine. „Fenomen se širi i u Velikoj Britaniji i Nemačkoj“, kaže Sabine Hibner, ekspertkinja za kvalitet pružanja usluga i autorka.

Recimo, nakon početka rata u Ukrajini, proizvođači pomfrita zamenili su suncokretovo ulje palminim jer se ogromna količina svetske proizvodnje suncokreta nalazi u Rusiji i Ukrajini. Ulja naprosto nije bilo.

„Palmino ulje je uvedeno u nuždi, a sada se u najvećoj meri etabliralo“, kaže Hibner.

Iako je suncokretovo ulje odavno dostupno u dovoljnim količinama, prema podacima zaštitnika potrošača, samo se jedan od ispitanih proizvođača vratio kvalitetnijem proizvodu. Ostali i dalje koriste palmino ulje.

Promene sastojaka nisu navedene

Da cirkus bude potpun, mnogi proizvođači se čak usuđuju da na pakovanju ne navedu promenu sastojaka. Nutritivne vrednosti više nisu odgovarale onome što se reklamira. Palmina mast je daleko jeftinija i nezdravija od suncokretovog ulja zbog većeg udela zasićenih masnih kiselina.

Kako smatra Sabine Hibner, kompanije su dobijale vanredne dozvole da tako postupaju jer nova pakovanja nije bilo lako napraviti na brzinu.

Umesto da izmene listu sastojaka i nutritivne vrednosti, oni su tako samo navodili: „Sadrži palmino ulje umesto suncokretovog“, i to u polju predviđenom za upisivanje roka trajanja. Međutim, to je prošlo nezapaženo od strane mnogih potrošača.

Centar za savetovanje potrošača iz Hamburga navodi i primer čokolade iz velikog lanca supermarketa Aldi Nord. Onde su čokolade njihove robne marke sa marcipanom izgubile na kvalitetu – umesto 45 odsto marcipana, koristi se svega 38 odsto. U drugim sortama, manje je pistaća i nugata. I to iako su čokolade poskupele za dvadeset centi na 1,69 evra.

Sve lošiji kvalitet usluga  

Ali, fenomen skimpflacije se ne vidi samo kod robe, nego i kod usluga. Kako kaže Hibner, vidi se da svuda manjka radne snage. Time kompanije štede na platama, a potrošači se suočavaju sa lošijom uslogom.

Recimo, satima možete čekati kad zovete neki kol-centar. Ili, sve manje poslovnica banaka i bankomata, iako potrošač i dalje uredno plaća banci istu ili višu sumu. Gužve na aerodromima jer manjka osoblja ili sve manje prtljaga koji je uključen u regularnu cenu karte. Duže čekanje na kasi u supermarketu, ili na konobara u restoranu.

„To znači da kupci dobijaju lošiju usluga, a istovremeno zaposleni često moraju da rade više“, kritikuje Hibner.

Ona donekle razume kad se troškovi prebacuju na kupce, ali misli da je uvećanje profita na njihov račun kratkovida taktika. „Drsko je misliti da ljudi to ne vide. Svako ko se oseća prevarenim, okrenuće leđa nekoj kompaniji ili brendu.“

Ona savetuje ljude da se bolje upoznaju sa proizvodima koje kupuju – posebno jer mnogi teško podnose sve veće troškove za sve manje (lošije) robe. Hibner dodaje da ljudi, zahvaljujući društvenim mrežama, sada mogu da pokrenu kritiku neke kompanije: „Tu moć treba da iskoriste.“

fš/nr (ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.