Pre samo nekoliko meseci, mnogi ljudi su verovali da nikada u životu neće videti rat na Evropskom tlu. Tridesetak godina nakon završetka Hladnog rata, šansa da Rusija upotrebi nuklearno oružje u Ukrajini sada više „nije nula", kako je za Njujork tajms ovog meseca rekao jedan nuklearni strateg.

Ali, ruski rat protiv Ukrajine takođe menja diskusiju i standardnom vojnom naoružanju. Kontroverzna Industrija naoružanja je poslednjih godina imala sve većih problema da nađe finansijere. I privatni i institucionalni investitori imaju sve veći apetit za ulaganja koja uz profit u obzir uzimaju kriterijume ekološkog, socijalnog i korporativnog upravljanja (ESG).

Evropska komisija želi da podrži ovaj trend u okviru Evropskog zelenog dila. Ova uredba, koja je trenutno u izradi i to će verovatno potrajti još godinama, definisaće koje ekonomske aktivnosti se smatraju „zelenim" i mogu da se kvalifikuju za posebnu finansijsku podršku EU.

Mnogi, iako ne svi, ESG okviri koje koriste fondovi za održive investicije, isključuju deonice kompanija u vazduhoplovnoj i odbrambenoj industriji zbog njihove uloge u proizvodnji oružja.

Nemački zaokret

Ali rat u Ukrajini bacio je novo svetlo na industriju oružja. Dok vlade nastoje da podrže Ukrajinu bez direktnog sukoba sa Rusijom, poklanjanje najsavremenijeg oružja postalo je jedan od najjačih načina da vojne sile signaliziraju svoju podršku.

Menjajući naglo svoju politiku, nemačka Vlada je nedavno obećala da će Ukrajini poslati 1.500 protivtenkovskih i protivvazdušnih projektila.

Sukob u Ukrajini je takođe naterao evropske vlade da se bore da izgrade sopstvenu vojnu snagu. Posle godina otpora pritiscima SAD, Nemačka je prošlog meseca saopštila da će povećati svoju vojnu potrošnju na 100 milijardi evra ove 2022. što je više nego duplo od onoga što je potrošila prošle godine.

„Moraćemo više da ulažemo u bezbednost naše zemlje da bismo zaštitili našu slobodu i demokratiju", rekao je nemački kancelar Olaf Šolc.

Skok na berzama

Ova vesti je odmah dovela do porasta vrednosti deonica industrije naoružanja. Lobi te industrije i neke finansijske institucije koriste trenutak da iznesu svoj argument da industrija naoružanja treba da bude uključena u ESG okvire.

Doprinos proizvođača oružja „odbrani vrednosti liberalnih demokratija i stvaranju faktora odvraćanja, koji čuva mir i globalnu stabilnost” je preduslov za rešavanje drugih društvenih pitanja, tvrde dvojica analitičara američke investicione banke Citi.

Švedska banka SEB je već kreirala potpuno novu politiku održivosti kako bi omogućila da se investira u sektor odbrane.

Ali stvarno velika riba na koju je industrija bacila oko je takozvani zeleni dil EU: Evropska komisija namerava da stvori „zlatni standard" koji javni i privatni novac umerava ka održivim projektima.

„Invazija na Ukrajinu pokazuje koliko je važno imati jaku nacionalnu odbranu", rekao je za Blumberg Hans Kristof Acpodjen, šef BDSV, lobističke grupe nemačke industrije oružja. „Apelujem na EU da prepozna industriju oružja kao pozitivan doprinos 'društvenoj održivosti' prema okvirima ESG-a.

Stručnjaci za održivost - protiv

Ali mnogi koji se bave održivim finansijama odbijaju ovaj argument.

„Apsurdno je reći da je oružje održivo", rekao je Kristijan Klajn, profesor održivih finansija na Univerzitetu u Kaselu u Nemačkoj. „To je kao da kažete da je pomfrit održiv jer ima dobar ukus."

„Održive industrije nam pomažu da postanemo nezavisni od totalitarnih režima", rekao je Endrju Marfi, direktor Murphy&Spitz, firme za upravljanje održivim imovinom koja je aktivna u Nemačkoj od 1980-ih. On je ukazao na mere poput proširenja upotrebe obnovljivih izvora energije i poboljšanja javnog prevoza.

„To je ono što treba promovisati", rekao je on za DW putem mejla. „Ne industrija oružja, ne oružje koje ubija nevine ljude, uništava domove i kada je u pogrešnim rukama, omogućava agresorske ratove vladara željnih moći."

„Da je Evropa mnogo doslednije razmatrala održiva pitanja, ne bismo završili u užasnoj situaciji sa kojom se danas suočavamo... Neuspeh da se fokusira na ekonomski i ekološki najisplativiji oblik energije, naime energiju vetra i sunca, to je ono što je omogućilo Putinu da vodi agresivne ratove", dodao je on.

Negde između zelene i smeđe

Profesor Klajn je otvoren za diskusiju o tome da li industrija oružja spada u etičku sivu zonu, slično kao nuklearna energija i industrija fosilnih goriva.

„Ljudi često pretpostavljaju da je ono što nije održivo suprotno od održivog. Što znači da ono što nije zeleno je smeđe. To je pogrešno", rekao je Klajn.

Upravo zbog ovog nesporazuma kompanije svih veličina su frustrirane zbog mogućnosti da budu izostavljene iz plana EU.

„To je zato što nemaju nikakve veze sa klimatskim promenama", objasnio je Klajn za DW. „Na kraju, zeleni dil se odnosi na bolje uslove finansiranja za održive aktivnosti ili kompanije", rekao je on. „I zaista ne razumem zašto bi industrija oružja trebalo da ima bolje uslove finansiranja."

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.