Logor sa pola miliona izgladnelih izbeglica
16. avgust 2011.Ispred prostih, drvenih stolova guraju se ljudi. Žene sa decom sede na podu, mnoge deluju potpuno iscrpljeno. Neke već nedeljama čekaju da konačno budu registrovane, ovde, u izbegličkom logoru Dadab, jer je to uslov za dobijanje životnih namirnica. Time je obezbeđeno bar osnovno snabdevanje hranom. Ali, za saradnike ovog logora, posla je previše - svakoga dana u kamp pristižu stotine ljudi sa juga Somalije, gde vlada suša. Mabel Ominde, koja radi za kenijsku vladu, kaže: „Radimo šta možemo. Žao mi je, ali mi stvarno nismo u stanju da obavimo sav posao sa ovolikom masom ljudi. Najgore je što su mnoge pridošlice bolesne. Izgubili su svoje rođene, nemaju krova nad glavom - nemaju ništa.“
Prema procenama Ujedinjenih nacija, na jugu Somalije je oko dva miliona ljudi potpuno odsečeno od isporuka hrane. Radikalne islamističke milicije Al Šabab uspostavile su kontrolu nad ovim regionom – i ne žele stranu pomoć. „Situacija u Somaliji sve je gora. Izgubili smo svu stoku – zato sam ovde došla. Četiri dana sam putovala. Usput su mi banditi oteli sve što sam imala“, kaže jedna žena.
Potreban je još jedan izbeglički kamp
Ljudi su iscrpljeni i izgladneli, žrtve su milicija i vladinih trupa na jugu Somalije. Kada stignu u logor, sve što imaju je odeća koju nose. Pošto je logor u međuvremenu prepun, hiljade njih kampuje napolju. Spavaju na podu, a jedina zaštita su im jednostavne prostirke. Koordinator pomoći pri UNHCR-u Enoh Ohola kaže: „Tri logora u Dadabu prvobitno su planirana za 90.000 ljudi. Ali, u 20 godina građanskog rata u Somaliji, ovde je došlo mnogo više izbeglica. Sada ih sigurno ima više od 400.000. Sa kenijskom vladom smo pregovarali o proširenju Dadaba i uskoro ćemo otvoriti novi logor izvan postojećeg kampa.“
Oko 15.000 izbeglica je minulih dana smešteno u belim šatorima UNHCR. Međutim, novi logor nije bezbedan. Nema stražara. Najviše su ugrožene žene. Mnoge su žrtve seksualnih napada. Marian, žena sa sivom maramom na glavi, koja govori u ime grupe izbeglica kaže: „Silovali su nam ćerke… Ukrali su nam sve što smo imali… Više ne možemo da izdržimo - bolje da se vratimo u Somaliju, bar bismo imali krov nad glavom.“
Ali, i za nju će, kao i za mnoge druge koji ovde godinama, pa čak i decenijama žive, ovaj logor biti poslednja stanica. U najmanju ruku ovde će provesti više godina. Jer, čak i kada bude bila pobeđena glad u Somaliji, mir tako skoro neće zavladati.
Autori: Antje Dikhans, WDR / Mirjana Veljković-Kine
Odg. urednik: Jakov Leon