Doček nije mogao da bude srdačniji. Rečima „gospodine ministre, dragi moj prijatelju Norberte“, grčki zamenik ministra finansija Trifon Aleksijadis pozdravio je ministra finansija Severne Rajne Vestfalije, Norberta Valtera-Borjansa. A kratak razgovor sa premijerom Aleksisom Ciprasom skoro da je prenošen uživo u udarnim terminima.

Na kraju su gost iz Nemačke i njegov atinski kolega potpisali pismo o namerama kojim se obavezuju na zajedničku borbu protiv utajivača poreza u Grčkoj. Nakon toga bi oko 50 poreskih inspektora trebalo da ode u Severnu Rajnu Vestfaliju na stručno usavršavanje. Domaćin Aleksijadis, novi stručnjak i šef sindikata zaposlenih u poreskoj upravi, izričito se zahvalio nemačkom gostu.

Naterati utajivače da plaćaju porez

Valter-Borjans, kao i ministar finansija Nemačke Volfgang Šojble su još pre nekoliko godina ponudili nemačku pomoć u reformi finansijskih službi u Grčkoj, ali za to tada nije bilo sluha. Levičarski premijer Aleksis Cipras je na sva zvona govorio kako se sprema da se bori protiv korupcije i utajivača poreza. On je obećao i da će se odatle slivati sredstva u budžet kojima će finansirati svoj socijalni program. Utajivači poreza „neće moći mirno da spavaju“, obećao je Cipras.

Da li su ovo novi tonovi iz Atine? Ekonomista Kostas Skuras u to nije potpuno ubeđen. „Ne slušamo prvi put o obuci grčkih poreznika. Još devedestih je tadašnji socijalistički ministar Papadopulos, potpisao sličan dogovor sa Sjedinjenim Državama koji nikada nije sproveden“, kaže Skuras za DW.

S druge strane, javna primanja 2015. premašila su očekivanja. To bi mogao da bude znak da vlada ozbiljno radi. Skuras, međutim, upozorava da preveliki nameti takođe nisu dobri. „Samo u 2015. uvedeno je devet direktnih ili indirektnih novih vrsta oporezivanja, a to je bio razlog zašto su povećani prihodi. To visoko oporezivanje bi, međutim, na duže staze moglo da ima kontra-efekat.“

Znak odlučnosti

Zamenik ministra pravde Dimitris Papangelopulos ne sumnja da Atina ima političku volju da se obračuna sa utajivačima poreza. On je upozorio da je vlada „u ratu“ protiv njih i da će „upotrebiti sva raspoloživa oružja“. A u ta oružja spadaju i CD-ovi iz bankarskog raja – Švajcarske. Tako su finansijske službe iz Severne Rajne Vestfalije atinskom Ministarstvu finansija u novembru 2015. predale kompakt-disk sa imenima grčkih vlasnika računa u švajcarskim bankama, što je u toj zemlji bilo poznato kao „Borjansov spisak“. Pozivajuće se na te podatke, Državno tužilaštvo Grčke istraživalo je poslovanje atinskog biroa velike UBS-banke. „Imena i adrese, molim!“ – bio je naslov u levičarskom listu „Novine urednika“. No, imena nisu poznata ni do danas. Postoje glasine da se radi o „poznatoj glumici“, koja u Švajcarskim bankama ima milion i po evra, ili pak sveštenik koji ima oko 400.000... U drugoj sedmici januara, finansijske službe poslale su opomene na adrese prvih 20 pogođenih.

Ciprasova vlada obećava hitnu proveru tzv. „Lagard-spiska“, a tu je reč o oko 2.000 Grka koji su vlasnici računa u švajcarskim bankama, koje je 2010. tadašnja francuska minsitarka finansija, a današnja šefica MMF-a, Kristin Lagard predala svom grčkom kolegi Jorgosu Papakonstantinouu. To su podaci koje je nekadašnji zaposleni u HSBC, Herve Falciani ukrao i ponudio Francuskoj da ih otkupi.

Nakon provere CD-ova s poreskim podacima, Atina bi mogla da za kratko vreme inkasira oko dve milijarde evra od poreza, javljaju grčki mediji. Ekonomski stručnjak Skuras je skeptičan. „Ozbiljan odnos prema CD-ovima s poreskim podacima zahtevao bi rad u tišini i bez velike pompe, kako bi vlasti mogle da pronađu poreske dužnike bez da pobude preveliku pažnju. Ali s ovoliko napisa u novinama, sumnjam da je sve to na neki način politički instrumentalizovano“, kaže analitičar iz Atine.

Spor oko ukradenih poreskih podataka

Analiza kompakt-diskova s poreskim podacima je za Grčku potpuno nova situacija. Zato nije ni čudo što se pravnici i dalje žestoko spore oko toga da li ti podaci smeju da se koriste kao dokazni materijal. Slična pravila bila su upotrebljena u decembru tokom prvih krivičnih procesa zbog utaje poreza. Grčka Advokatska komora to smatra protivustavnim. Reakcija je stigla i iz redova Udruženja državnih tužilaca. Iz protesta zbog takvih pravila, pet od devet članova nedavno je podnelo ostavku. Zamenik ministra pravde Papngelopulos bio je ljut.

Grigoris Kalfelis, profesor prava na Univerzitetu u Solunu, poziva na diferenciran pristup. On smatra da bi moglo da bude pogrešno to što su ta pravila stupila na snagu neposredno pred objavljivanje prvih informacija o navodnim utajivačima poreza. A tu bi mogao da se proširi utisak kako se izvršna vlast meša u zakonodavnu. Pri tom se ne može shvatiti to da je u privrednim deliktima dozvoljeno korišćenje nezakonitih sredstava, dok ta ista sredstva ne smeju da budu upotrebljena kada se radi o krivičnim delima ubistva. Ipak: „pravila su u stvari i pravno i ustavno-pravno nesumnjiva“, kaže taj pravni ekspert za DW. „Zakonodavac odmerava različita pravna sredstva i odlučuje za ono koje mu izgleda najbolje. Iz mog ugla – tu se nema šta da se prigovori.“