Nekada je Stanislav Tilih lično učestvovao u tradicionalnoj uskršnjoj procesiji na konjima Lužičkih Srba u Lauzicu (Jutrowne jěchanje na gornjolužičkosrpskom jeziku odnosno Osterreiten na nemačkom). Tada još nije bio premijer Saksonije. Ali od učešća u toj procesiji odavno je morao da odustane zbog političkog angažmana u glavnom gradu Saksonije – Drezdenu. Ipak, taj katolik, kad god je to moguće, ne odustaje od nedeljnih, porodičnih odlazaka u crkvu zajedno sa porodicom.

Premijer visoko u sedlu – za Tiliha se to zaista ne može reći. U njegovom javnom nastupu nema glasnog ni vidljivog mešanja u politiku na saveznom nivou, u ne tako dalekom Berlinu. Solidan i čvrsto na zemlji – to su njegove osobine uz pomoć kojih rešava probleme zajedno sa svojim ministrima. Saksonija ima stabilan ekonomski razvoj i to je, pored Bavarske, savezna država sa najmanjim dugom, a u isto vreme i sa dobrim obrazovnim nivoom učenika. O tome koliko je sve to Tilihova zasluga, postoje različita mišljenja. Mnogi te rezultate pripisuju njegovom prethodniku Kurtu Bidenkopfu.

„Bolja Merkel“

Bez obzira na to, Tilih je u Saksoniji omiljen. Na jučerašnjim (31.8.) izborima za parlament Saksonije njegova Hrišćansko-demokratska unija osvojila je 39,4 odsto glasova (minus 0,8) i moći će da rukovodi vladom iako je pitanje s kim. Naime, dosadašnji koalicioni partneri – liberali (FDP) nisu prešli cenzus (3,8%), ali je zato evroskeptična stranka Alternativa za Nemačku zabeležila odličan rezultat – 9,7 odsto glasova.

Tilih ne radi mnogo, ali predstavlja pozitivnu političku figuru, kažu o 55-godišnjem demohrišćaninu njegovi politički protivnici. Uvek besprekorno odeven, on od 2009. sigurnom i mirnom rukom vodi najmnogoljudniju istočnonemačku saveznu državu. Bez ikakvih privatnih afera. Mnogi ga porede sa Angelom Merkel. Evropski poslanik, novinar i satiričar Martin Zoneborn čak se našalio: Tilih je „bolja Merkel“.

Tilihovu pobedu na izborima 2009. predsedavajući udruženju Lužičkih Srba „Domovina“ (Domowina) David Štatnik tada je okarakterisao i kao pobedu te slovenske manjine. Lužički Srbi već vekovima žive u Lauzicu, otkako su se u ranom srednjem veku odvojili od Zapadnih Slovena. Suživot u Lauzicu već dugo protiče bez bilo kakvih problema. Oko 60.000 Lužičkih Srba ponovo imaju domovinu i zalažu se za autonomiju. Njihov tačan broj može se samo proceniti zbog toga što nemački državljani ne moraju da se izjašnjavaju o svojoj nacionalnoj pripadnosti.

Udruženje „Domovina“ bilo je u vreme nacista zabranjeno, a u vreme DDR-a Lužički Srbi su bili promovisani kao neka vrsta uzorne manjine. Čak i danas u zakonima Saksonije i Brandenburga zagarantovana im je sloboda upotrebe govora i očuvanja kulture. Ipak, sve manje mladih smatra sebe za Lužičke Srbe i sve manje njih govori jezikom svojih roditelja i predaka.

„Naš premijer“

Stanislav Tilih potiče iz porodice u kojoj se o očuvanju tradicije itekako vodilo računa. Taj diplomirani inženjer priključio se Hrišćansko demokratskoj uniji 1987. smatrajući da to što govori i nemački i lužičkosrpski može da mu pomogne u političkoj karijeri. „Sa gospodinom Tilihom mogu da razgovaram na našem maternjem jeziku“, raduje se David Štatnik. „Njegova posvećenost promovisanju naše manjine uvek je bila za poštovanje“, dodaje predsedavajući udruženju „Domovina“.

A to što premijer govori i češki i poljski, svakako da olakšava saradnju sa tim dvema zemljama koje se graniče sa Saksonijom.

Građanima Saksonije sasvim je normalno to što je na čelu njihove savezne države Lužički Srbin. Ispod njegove fotografije je još na izborima 2009. stajao natpis: „Saksonac“. To nije bila samo poruka da je jedan Lužički Srbin takođe i Saksonac, već i da je, nakon dva premijera koji su poticali sa zapada Nemačke, došao red da kormilo preuzme neko „naš“. Zato je u izbornoj kampanji za izbore održane u nedelju 31.8. ispod Tilihove fotografije sada stajalo: „Naš premijer“.