Čak je i među okupljenima na takozvanom Vorldvebforumu u Cirihu pre tri godine počelo komešanje kad se mikrofona dočepao „princ“ Hajnrih XIII Rojs i počeo da sriče govor napisan na engleskom.

Govorio je da SR Nemačka nije suverena država, nego je i dalje okupaciona zona pod kontrolom saveznika. Nemačka za njega nije država nego nešto poput kompanije, i tako se njome i upravlja. Sve je to odavno poznato iz ideologije takozvanih „Građana Rajha“.

Da li je to sve ludiranje? Naravno da jeste. Ali, problem je samo što ovi ljudi zbilja veruju u ono što govore.

Služba za zaštitu ustavnog poretka procenjuje da oko 21.000 ljudi u Nemačkoj pripada toj sceni i veruje u ove teze. Najradikalniji proglašavaju „samoupravu“ po sistemu – pošto Nemačka nije država, onda sam ja država.

Ne plaćaju porez, ili ne staju kad ih zaustavljaju saobraćajci. I to se uglavnom završi bez većih incidenata, ali ne uvek.

Možda ludi, ali i naoružani

Ta grupa nije jedinstvena, ali se smatra opasnom. Mnogi od njih imaju dozvolu za držanje naoružanja, lovačkog ili sportskog. Službe su do sada poništile preko hiljadu takvih dozvola kad su doznale da se neko broji u „Građane Rajha“, ali veruje se da ih je još oko petsto naoružano.

I zaplena oružja je pikantan zadatak. Tako je 2016. Volfgang P. u bavarskom mestašcu Georgensngmnidu pucao na policiju i ubio jednog policajca. Slično se desilo ovog aprila u Baden-Virtembergu. Službe veruju da je oko dve hiljade „Građana Rajha“ sklono nasilju.

Još je opasnije kad se, kao u ovoj šarenoj ekipi koja je snivala državni udar u Nemačkoj, tu nađu i vojnici ili bivši vojnici iz specijalnih jedinica.

Tako je i nesuđeni njemački monarh računao na vojnu pomoć bivšeg pukovnika Maksimilijana Edera iz specijalnih jedinica vojske. Penzioner Eder je godinama postajao sve radikalniji, a „proslavio“ se tokom protesta protiv korona-mera kada je rekao da bi specijalne jedinice trebalo da odu u Berlin i raskrste sa političarima koji vode zemlju.

To su bili zaštitnici Ustava?

U tom društvu se našao i Ridiger von P. i veruje se da je uz „princa“ on bio i na samom čelu zaverenika. On je čak bio zapovednik bataljona padobranaca u Bundesveru, a nečasno je otpušten iz vojske kad je otkriveno da je krao i prodavao oružje.

Istraga planiranja državnog udara dovela je i do sumnje u jednog aktivnog pripadnika specijalnih jedinica. Tu je i bivši policajac Mihael F. koji je suspendovan iz policije ne samo jer je aktivno učestvovao u protestima protiv korona-mera, već je tamo izvodio nacistički pozdrav.

Ovi slučajevi postavljaju i pitanje kako je moguće da su o svrgavanju vlasti snivale i osobe koje su položile zakletvu da će čuvati ustavni poredak ove zemlje. Oni su znali sa oružjem jer su prošli vrhunsku obuku u vojsci ili policiji.

To je i Bundesveru postalo jasno kod skandala s neonacistima u njegovim redovima tako da od 2017. svi koji žele obući uniformu prolaze bezbednosnu proveru. Ona sada obuhvata i eventualnu sklonost ekstremnim gledištima i nasilju.

Od ovog oktobra je uvedena još stroža provera svih koji žele u neku od specijalnih jedinica. Ali i njemačka vojska je svesna da je teško proveravati i bivše, odnosno vojnike rezervnog sastava.

Samo da je protiv države

U grupi koju je navodno okupio nesuđeni regent Hajnrih XIII Rojs – u njegovom zamku u Tiringiji je navodno planiran državni udar – bilo je i raznih drugih desničara, antivaksera, ezoterika, nostalgičara za DDR-om.

Kako li su se oni uopšte okupili? I da li su stvarno verovali da njih par desetina može da preuzme vlast u zemlji od preko osamdeset miliona stanovnika?

Na to je mnogo teže dati odgovor. Može se pretpostaviti da su se okupili ličnim poznanstvima, a da je onda njihova rešenost rasla kao grudva koja se zakotrlja niz breg. Službe su sličnu radikalizaciju primetile i među onima koji su protestovali protiv korona-mera – na tim ponekad masovnim protestima svakako je bilo i mnogo običnih građana, koji nisu na umu imali nikakvo rušenje države.

Ali, da li su stvarno verovali da će uspeti?

Već su čitava istraživanja i knjige pisani na temu „grupnog mišljenja“ (Group think) – kako ljudi u  zatvorenoj grupi slušaju samo jedni druge, ne iznose stav suprotan onome što misle da većina misli, i onda postaju sve uvereniji u stavove grupe. To se videlo i tokom udara na Kapitol u Vašingtonu.

U današnjem svetu društvenih mreža ljudi često pišu i čitaju samo ono što pišu osobe sličnih uverenja jer su svi drugi „pod kontrolom“. Tako se stvara uverenje da zapravo „svi“ misle onako kako oni misle – ali se ne usuđuju reći zbog straha. Ali kad bude osvojen Bundestag i oni preuzmu vlast, svima će se „otvoriti oči“ i pašće na kolena pred nemačkim princem.

Nije smešno

Sve zajedno uzevši, više ništa nije smešno. Po proceni Službe za zaštitu ustavnog poretka o ovom urotničkom pokušaju, „ova otkrivena mreža je tipičan primer stvaranja nove mešovite grupe osoba sklonih nasilju u kojoj se stapa i ideologija 'građana Reicha' i teorije zavera iz područja nepoverenja prema institucijama države i ekstremne desnice“, piše direktor Službe Tomas Haldenvang.

Nemačka država – iako urotnici ne veruju da ona uopšte postoji – svim optuženima u istražnom zatvoru sad mora da dokaže urotu za koju su optuženi. Iako teško da bi državni udar bio uspešan, moguće je da bi bilo žrtava i velike štete. Proces bi mogao da potraje.

M. Gečenberg (RBB)/aš/nr

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.