Ono što je nekada bilo nezamislivo, sada postaje stvarnost: stručnjaci za održavanje vojnih aviona toliko su traženi da kompanije kao što je Lufthanza-tehnika (LHT) čak pristaju na prekvalifikaciju i usavršavanje radnika iz drugih oblasti. Često se stručnjaci regrutuju iz kompanija koje su radile kao dobavljači delova, a čiji proizvodi nisu više traženi zbog prelaska na električne automobile.

„Lufthanza-tehnika u potrazi za stručnjacima preuzima mehatroničare iz automobilske industrije“, potvrđuje za DW ekspert za avio-industriju Hajnrih Grosbongard. „Dobro su obučeni i njih prekvalifikuju za aviomehaničare. To je ranije bilo nezamislivo!“

Nakon napada Rusije na Ukrajinu u nove vojne avione se ulažu milijarde dolara. To otvara nove poslovne mogućnosti, a etabliranim kompanijama pruža novi podsticaj za rast. To je slučaj i sa Lufthanza-tehnikom (LHT), koja je nedavno osnovala odeljenje LHT-Difens. LHT je poslovna jedinica nemačke Lufthanze za održavanje i popravke, brine se o više od 800 klijenata širom sveta i ima više od 20.000 zaposlenih.

Prekretnica za Lufthanzu

„Pre desetak godina to bi bilo teško zamislivo u Lufthanza-tehnici. Bilo bi teško zamislivo i u koncernu Lufthanza“, ukazuje Grosbongart. „Sektor vojske odnosno odbrane u stvari je oduvek bio ’bljak’, nešto odvratno.“

Naime, decenijama nakon završetka Drugog svetskog rata i kolapsa nacističke vladavine terora, u velikim delovima nemačkog društva bilo je omraženo sve što je imalo veze s vojskom. Iako je nemačka vojna tehnologija u inostranstvu bila tražena, u samoj Nemačkoj, među političarima, ali i u društvu, ta tema je bila kontroverzna. To se promenilo najkasnije posle napada Rusije i najave nemačke vlade da će uložiti sto milijardi evra u jačanje Bundesvera. Kancelar Olaf Šolc za to je tada upotrebio termin „prekretnica“.

„Mi takođe doživljavamo svojevrsnu prekretnicu“, kaže Grosbongard, sumirajući debatu o vojsci. Ni za Lufthanzu to više nije tabu-tema: prvi korak podrazumeva održavanje pet pomorskih patrolnih aviona Boing P-8 Posejdon, koje je nemačka mornarica naručila krajem juna 2021. Pored SAD, Australije, Indije, Velike Britanije, Norveške, Južne Koreje i Novog Zelanda, Nemačka je osmi kupac koji će ove zime uvesti u svoju flotu te Posejdone.

Civilno znanje za održavanje vojnih aviona

„Taj avion je u suštini civilni Boing 737, odnosno potpuno normalan, komercijalni avion, u koji su ugrađeni vojni sistemi“, kaže Grosbongard. A Lufthanza ima mnogo iskustva u održavanju Boinga 737. „Odmah se postavilo pitanje ko to u Nemačkoj može da uradi? Tu se nije mogla zaobići Lufthanza-tehnika, pogotovo što je već uključena poslove održavanja, pa i dizajna enterijera, aviona nemačke vlade.“

I za Bundesver i za Nemačku ima smisla da LHT radi na održavanju, jer bi bilo mnogo skuplje da nemačka vojska obnavlja te kapacitete, pa još da skladišti neophodne rezervne delove. „Lufthanza može jednostavno da iskoristi ono što joj je već dostupno, a to ima smisla i za tu avio-kompaniju, jer otvara nova radna mesta u njenom sedištu u Hamburgu.“

Lufthanza-tehnika uživa odličnu reputaciju u svetu, naglašava Grosbongard. „Kako to kažu Amerikanci, LHT je gorila od 800 funti na tržištu održavanja komercijalnih aviona. To znači da je Lufthanza-tehnika apsolutno u vrhu u svetu kada je u pitanju tehnička podrška za komercijalne avione, njihove motore i sve potrebne komponente. Na tu poziciju se ne stiže tek tako.“

Na vidiku su i helikopteri

Sredinom maja nemački ministar odbrane Boris Pistorijus bio je u poseti američkoj kompaniji Boing u Filadelfiji, koja je, pored porudžbine za mornarički avion Posejdon, od Nemačke dobila i porudžbinu za 60 teških transportnih helikoptera CH47-F Činuk. Lufthanza i tu želi da učestvuje u održavanju i nabavci rezervnih delova.

LHT bi da učestvuje i u održavanju 35 stelt-bombardera F-35 američkog proizvođača Lokid koje je naručilo nemačko ratno vazduhoplovstvo. A ako NATO u narednih nekoliko godina zameni svoj radarski avion Avaks novim tipom E-7, šef Luftahza-tehnike Zeren Štark smatra da se i tu otvaraju šanse.

„Već decenijama je deo našeg DNK da se u najkraćem mogućem roku obučimo za servisiranje novih aviona i njihove tehnologije“, rekao je menadžer LHT za list Handelsblat. „Tako bismo u Hamburgu, u bliskoj saradnji s Boingom, mogli i da modifikujemo civilni Boing 737 u NATO-avion E-7“, naglasio je Štark.

Poslovi za stručnjake i to u Nemačkoj

Upravo to je ono što je posebno u novom poglavlju koje LHT otvara. Ovog puta nova radna mesta se ne otvaraju u poslovnim jedinicama Lufthanza-tehnike na Malti, u Sofiji ili Manili – već u Nemačkoj.

I Hajnrih Grosbongard smatra da je podnošenje zahteva za održavanje novih radarskih aviona NATO, pametan potez. LHT i tu može da iskoristi svoje iskustvo sa civilnim avionima Boinga. Model-naslednik Avaksa, E-7, baziran je na civilnom Boingu 737. „Kada jednom dobijete priliku da uđete na to tržište, postoji dodatni potencijal za poslovne naloge unutar NATO“, kaže taj avio-stručnjak

Šef LHT Zeren Štark ima ambiciozne planove: on očekuje se da će do 2030. prodaja da poraste sa 6,5, na više od deset milijardi evra, a profit sa sadašnjih nešto manje od 630 miliona, na preko milijardu evra. Ti ciljevi jesu ambiciozni, ali verovatno nisu nerealni.

„Smatram da postoje veoma dobre šanse da Lufthanza-tehnika počne da deluje kao generalni izvođač za američke programe“, citiran je u Handelsblattu stručnjak za vazduhoplovstvo Majkl Santo iz konsultantske firme „HiZ“. Ali, prema mišljenju Grosbongarda, malo je verovatno da će LHT u budućnosti da servisira i nešto drugo, osim tehnologije i motora za vojne avione. „Lufthanza-tehnika nikada neće ući u tehnologiju oružja, jer za to nije stručna.“

On smatra da će LHT za to pronaći partnere. „Lufthanza-tehnika bi tada bila glavni izvođač i brinula bi se samo o motorima i avionima, a za sve što ima veze s elektronikom oružja, samim oružjem ili radarskim sistemima, pobrinuo bi se partner.“

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku