Uoči prvog nastupa na EURO 2024 (15.6. u 18:00) na Olimpijskom stadionu u Berlinu protiv Španije - Hrvatska je u fudbalskoj groznici. Uspešna generalna proba protiv Portugala, dobra forma ključnih igrača u finišu klupske sezone, euforičan doček „Vatrenih" u Nojrupinu gde su smešteni tokom turnira u Nemačkoj - sve to budi nade navijača da bi Hrvatska konačno mogla da ostvari dobar rezultat i na kontinentalnoj smotri najboljih reprezentacija.

U pobedi protiv Portugala (2:1), tim koju stručnjaci ubrajaju u najuži krug favorita za osvajanje titule na EP u fudbalu, najbolja vest za selektora Zlatka Dalića je bila formaLuke Modrića.

38-godišnjak je pre nekoliko dana ponovno s madridskim Realom postao prvak Evrope u klupskoj konkurenciji. Njegov cilj, a i cilj Hrvatske na EURO 2024 je zlato, kaže Ines Goda Forjan, sportska novinarka RTL-a koja je pratila pripreme za nastup u Nemačkoj:

„To će verovatno biti njegov zadnji veliki turnir s Hrvatskom. Modrić je poseban igrač, jako je fokusiran na prvenstvo Evrope, jako je motivisan, on s Hrvatskom želi ispiše isotriju.”

Titula za kapitena

A istoriju je Hrvatska već pisala u nekoliko navrata: s oko 3,9 miliona stanovnika je među najuspešnijim fudbalskim nacijama poslednjih decenija. Bronza na SP 1998. Srebro na SP 2018. Bronza na Mundijalu 2022. Poraz u finalu Nations League 2023. Cilj je konačno titula. Titula za kapitena.

"U kolekciji stvarno nedostaje još samo zlato, nedostaje medalja s prvenstva Evrope. Zlatna medalja za oproštaj, to je Modrićev san”, kaže za DW novinarka Forjan.

O Modriću je napisano bezbroj analiza. Stručnjaci kažu da on svoje suigrače čini boljima, da ekipi daje sigurnost i samopouzdanje, da je produžena ruka selektora na terenu.

175 nastupa za „Vatrene", 25 golova za Hrvatsku - bilans uoči EP. „On je na terenu neuračunljiv, jako kreativan, njegov nadimak je maestro veznog reda. On je najbolji hrvatski fudbaler svih vremena", rezimira sportska novinarka RTL-a.

Nastupi za Hrvatsku su svetinja

Ljudi ga ponekad pitaju zašto i dalje u svojim godinama (34) igra za reprezentaciju, umesto da se koncentrirše na „kraljevski klub", rekao je jednom prilikom Modrić.

„Igram za Hrvatsku zato što je to nešto posebno. Nema za mene lepšeg osećaja od nastupa za moju zemlju. Želim da nastupam za Hrvatsku sve dok budem mogao da pomognem timu”, ovaj citat se može pročitati u jednom tekstu na sajtu FIFA.

Nastupi za Hrvatsku su svetinja, i za Modrića i za njegove suigrače. Navijači to osećaju, a razloge pojašnjava Dario Brentin sa univerziteta u Gracu:

„Studije jasno pokazuju da su uspesi hrvatske fudbalke reprezentacije jedan od ključnih razloga zbog čega su ponosni na to da su Hrvati i Hrvatice."

Brentin se u svom stručnom radu često bavio istraživanjem odnosa sporta i politike na Balkanu:

„Uspesi u fudbalu, ali i u drugim sportovima su, uz sticanje hrvatske nezavisnosti i takozvanog Domovinskog rata u anketama često tri najvažnija patriotska, odnosno identitetska momenta pisanja hrvatske novije istorije."

Rat i porodična tragedija

Razloge za Modrićevu tako intenzivnu ljubav prema reprezentaciji i svojoj domovini verovatno treba tražiti u njegovom detinjstvu: Imao je samo šest godina kada je počeo rat u Hrvatskoj, kada su srpske paravojne jedinice poterale njegovu porodicu iz Zatona Obrovačkog gde su živeli.

Tokom rata ubijen je i njegov deda Luka, po kojem je i dobio to ime. Gubitak voljenog dede Modrić je kasnije označio kao „događa koji me je obeležio za ceo život".

Fudbal je bio izlaz: Na starim fotografijama malom Luki društvo najčešće pravi lopta. Karijeru je započeo u rodnom Zadru gde je u jednom hotelu živeo sa podicom kao izbeglica.

Njegov put nije bio lak, kaže Ines Goda Forjan. "1991. je kao izbeglica došao u Zadar. 2018. je postao najbolji fudbaler sveta. A 2024. je po šesti put osvojio Ligu šampiona. Hrvati obožavaju sport, a još više obožavaju uspehe. Na talasu tih uspjeha je rastao i nacionalni ponos."

Druga strana medalje

A taj snažan, dominantan osećaj nacionalnog ponosa, samo je jedna strana medalje.

Upravo su fudbalski reprezentativci poslednjih godina znali da iritiraju javnost, više stranu nego domaću, spornim i teško shvatljivim izjavama i gestovima. Josipa Šimunića je FIFA suspendovala zbog uzvikivanja ustaškog pozdrava „Za dom spremni". Pozdrava za koji su i bivša predsednica države i brojni ljubitelji opera iz 19. veka neumorno tvrdili da je „stari hrvatski pozdrav".

Neslužbena himna reprezentacije je „Lijepa li si", delo Marka Perkovića Thompsona. Njegov najveći hit je „Bojna Čavoglave“, koji počinje upravo s pozdravom „Za dom spremni". Pjesma koja se pevala i u kabini „Vatrenih".

Modrić i njegovi suigrači pozirali su s "bardom mržnje", kako je Thompsona nazvao švajcarski Noje ciriher cajtung. Reprezentativci Dejan Lovren i Marcelo Brozović snimljeni su nakon SP 2022 u jedom kafiću kako uzvikuju „Za dom spremni".

Mnogi ljubitelji fudbal i navijači na te stvari gledaju kritički. Kapiten o svemu uglavnom ćuti. Ćute i drugi igrači.

Često ćute na druge društvene anomalije. Kada se u španskoj ligi organizuje kampanja s kojom igrači izražavaju solidarnost sa ženama koje su žrtve nasilja, onda se kao lice kampanje može videti i Ivan Rakitić. Femicida ima i kod kuće. Kod kuće nema kampanje, oni ćute.

Pogotovo Modrić sa svojim autoritetom, mogao bi da progovori i pokrene neke stvari, smatra Dario Brentin:

„Ja sam priželjkivao da on, kao moralna instanca, kakvom ga i doživljavaju, uzme tu slobodu da tematizuje i neke stvari u društvu koje su problematične, neprijatne ili upitne."

Slučaj Mamić je jedna od onih stvari o kojima i Luka Modrić i mnogi njegovi poštovatelji najradije ne bi pričali. Najradije bi da se zaboravi njegov cik-cak kurs na suđenju u Osijeku, da se zaboravi naprasno „korigovanje" iskaza u korist Mamića. Modrić je kasnije bio optužen zbog sumnje u davanje lažnog iskaza.

Treba li od sportista uopšte očekivati da budu uzori u društvu? Naravno - smatra Dario Brentin. Ali i napominje kako su za veliku većinu fudbalskih fanova najvažniji fudbal, i da su zbog toga spremni da oproste i povremene greške „u koracima“.