U očima špeditera, automobilisu posebna roba. Nisu baš tako veliki kao atomski reaktor ili naftna platforma, ali su i previše veliki da bi se slagali u police.

Definitivno nisu roba koju možete jednostavno prenositi kao ugalj ili kukuruz, gde niko neće primetiti ni najmanju ogrebotinu ili udubljenje na limu.

To znači da svakom automobilu treba oko deset kvadratnih metara prostora čak i kad samo stoji i čeka sledeći korak u transportu.

A to postaje problem za luke specijalizovane za transport automobila kao što su u Emden i Bremerhafen u Nemačkoj.

Emden je pre svega luka koncerna Folksvagen, a Bremerhafen je jedna od najvećih luka te vrste u čitavom svetu.

„Svi poznatiji špediteri automobila redovno koriste našu luku i svake godine tu pristane preko 1.000 teretnih brodova za transport automobila“, kaže nam Julija Vagner iz logističke firme BLG u Bremerhafenu.

To znači preko 1,7 miliona vozila godišnje, a „skladišni kapaciteti“ – što u ovom slučaju jednostavno znači parkiralište – mogu primiti oko sedamdeset hiljada vozila.

Svugde u Evropi je isto

U luci vide da su se stvari promenile, najkasnije od prošle godine. „Dugo smo imali 80 odsto izvoz i ukrcaj, a 20 odsto uvoz i iskrcaj. Ali taj odnos je u međuvremenu na nekih 50-50“, kaže nam portparolka logistike.

No isto tako vide i da je sve više automobila u luci, a isto je i u dvostruko većoj luci od Bremerhafena, u luci Zebriž nadomak belgijskog Briža.

„Tako je u svim evropskim lukama u kojima se prekrcavaju automobili u velikim količinama“, svedoči nam Elke Verbelen iz te luke. „Problem nije samo u broju uvezenih automobila, nego pre u tome što se ne odvoze iz luke dovoljno brzo.“

I tamo se ljute na neke medije koji tvrde da su luke „začepljene“ uvezenim automobilima: mesta još ima i problema u osnovi nema – ako se ne računaju problemi proizvođača i distributera.

Jer, parkiranje u luci košta, a košta i ta „zamrznuta“ vrednost i kapital koji je zapao između fabrike i kupca.

Ima manje kupaca

Julija Vagner u Bremerhafenu primećuje da električni automobili u Nemačkoj teže nalaze kupca i duže stoje u luci od trenutka kad su ukinute državne subvencije građanima za njihovu kupovinu.

Elke Verbeln iz luke Zebriž dodaje niz drugih razloga za gomilanje e-automobila. Tu je i promena načina prodaje gde sve više proizvođača „nudi direktnu prodaju kupcima pa tako automobil ostaje u luci, a ne u izložbenom salonu predstavnika“.

Osim toga je porastao ukupan broj automobila koji prolaze kroz evropske luke. Doduše još nije dostignut nivo od pre korone, ali znatno je više vozila nego u doba pandemije 2020. i 2021.

Problem je i nedostatak šofera teretnih kamiona, smatra Elke Verbeelen.

Neka se auto ukrca sam

Osoblje je problem i u utovaru vozila na brod: tu u normalnim okolnostima jedan radnik mora sesti za volan automobila i uvesti ga na brod, a tamo mu najmanje još jedna osoba mora pomoći da ga rasporede prema planu utovara i učvrste, da bi neoštećen prešao i preko nemirnog okeana.

Kako piše list Ostfrizen cajtung, Folksvagen u luci Emden planira eksperiment. Naime, mnogi automobili već su opremljeni za automonu vožnju pa mi trebalo „sami sebe“ da ukrcaju i iskrcaju.

Taj projekat podržava i nemačko Ministarstvo saobraćaja i trebalo bi da potraje do 2026. Uspeh takvog projekta bi samo u luci Emden uštedeo i do 2.000 radnih mesta, a otvara se i mogućnost da se to prenese na čitav lanac distribucije, od fabrike pa do izložbenog salona. Onda bi i parkirališta u lukama mogla biti praznija.