Činjenica da mnogi mačke još uvek povezuju s nečim mističnim, tamnim i jezovitim pokazuje koliko se teško rešavamo srednjovekovnih verovanja. Tada su mačke bile smatrane vražjim simbolima, čak su mnogi su u mačkama videli otelovljenje samog đavola.

Trezveno gledano, današnje domaće mačke (Felis Silvestris Catus) spadaju među najrasprostranjenije domaće životinje (oko 600 miliona na svetu). U međuvremenu postoji oko 40 podvrsta. Njihova sposobnost da vide noću je u dobroj meri zaslužna za imidž „kraljice tame“. Ako se tome pridodaju i u mraku svetleće oči, zapravo nije čudno da je ove životinja završila u mističnom ćošku.

Boginja Egipćana

Pisana svedočanstva o povezanosti mačke i čoveka stara su preko 4.500 godina. Mačka se motala oko domaćinstava još u drevnoj Mesopotamiji. U starom Egiptu mačka je prošla karijeru od luksuzne kućne životinje obožavane poput boginje pa sve do običnog kućnog lovca na pacove, miševe i ostale štetočine.

Egipćani su bili toliko zahvalni mačkama koje su štitile plodove žetvi iz doline Nila da su ju učinili svetom i povezali je s boginjem Baslet, zaštitnicom doma. U nekim delovima Egipta vrhunsko božanstvo sunca Ra pojavljivalo se u obliku mačke. Tamo su pronađene i mnoge mumije mačaka.

Mačka nije fascinirala samo stare Egipćane. U gotovo svim delovima sveta, narodi su ovoj životinji pridavali posebna svojstva: ponekad pozitivna ali uglavnom negativna. Za Japance je mačka vesnik mira ali je zato za Kineze ona simbol zla.

Za neke indigene narode u Americi mačka je simbol podmuklosti, a Kelti su je povezivali sa silama koje dolaze iz dubine Zemlje. No mnogim narodima je mačka bila i simbol plodnosti. Germanska boginja plodnosti i braka Freja svojim kočijama tako leti iznad postolja prepunog mačaka.

Karijera mačke u Evropi kakvu danas znamo, bila je otežana zbog otpora hrišćana koji su u mački videli simbol za lenjost i pohotu. Možda se zato mačka relativno kasno, u četvrtom veku, odomaćila na starom kontinentu.

Kraljica praznoverja

Vrhunac negativne karijere u hrišćanstvu mačka je doživela u Srednjem veku. Iz tog razdoblja potiču i uvrežena praznoverja o ponašanju mačaka: ako se mačka čisti, doći će poseta. No sad postaje komplikovano: ako se mačka čisti iza desnog uha, doći će neki uvaženi gost. Čišćenje leve šape najavljuje neugodnu posetu. Čišćenje lica najavljuje gošću, čišćenje leđa gosta, i tako dalje.

Lista sujeverja je poduža. Među omiljene spada ono da ko pogleda kroz prozor kada mačka mjauče, rizikuje natečenu ruku ili lice. No za divno čudo ima i pozitivnih praznoverja. „Ko ne voli mačke, njemu će na dan venčanja padati kiša.“

Apsolutni vrhunac apsurdnih praznoverja: ko mrtvu crnu mačku baci iza levog ramena i nakon toga se okrene udesno, imaće sreće. Po apsurdu na istoj nivou: ko trobojnu mačku baci u goruću kuću, ne treba mu vatrogasac. O crnim mačkama da i ne govorimo.

U Flandriji se još uvek svake druge nedelje u maju obeležava „Praznik mačaka“. No taj dan je za flandrijske mačke sve samo ne praznik. Običaj potiče iz 12. veka kada je kralj Balduin III svojim podanicima hteo da izbije iz glave praznoverje oko ovih životinja pa je uverenost da su mačke besmrtne suzbio tako što su na „Praznik mačaka“ nesretne životinje bacane s crkvenih tornjeva. Početkom 19. veka Flamanci su prave mačke ipak zamenili plišanim životinjama.

U vreme Fejsbuka i Instagrama mačke doživljavaju novu karijeru kao neprikosnovene „kraljice klikova“.

nk/kna

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android