Pre samo nekoliko godina provokativna rečenica mađarskog premijera Viktora Orbana mogla je izazvati potres širom Evrope – na primer kada je najavio koncept „neliberalne države“. Postojao je veliki strah da bi njegov desničarski autoritarizam mogao postati model za podrivanje EU.

Danas se retko ko u EU ozbiljnije osvrće na Orbana. Njegov spoljnopolitički značaj sastoji se isključivo od prava na veto, koje u Briselu često koristi destruktivno. Evropska narodna partija (EPP) praktično je iz svojih redova izbacila Orbanovu stranku Fides prošle godine.

Od tada mađarski premijer i njegova stranka bezuspešno traže novi politički dom u Evropi. Orban se izolovao špagom između Istoka i Zapada i pro-putinovskim stavom.

Od početka ruske agresije protiv Ukrajine čak je svojom nekritičkom linijom prema Moskvi otuđio dosadašnje saveznike, recimo u Poljskoj i Sloveniji. To je otišlo toliko daleko da je otkazan sastanak na vrhu Višegradskih zemalja planiran za prošlu sredu jer niko nije hteo da dođe.

„Demokratija velikog vođe“

Na domaćem planu je situacija nešto drugačija. Nakon više od decenije na vlasti, mađarski premijer kontroliše celokupnu državnu upravu, većinu pravosuđa i medija, pa čak i veliki deo privatnog sektora.

Reč „šef“, kako premijera zovu u sopstvenoj stranci, ključna je u donošenju odluka na većini nivoa. Austrijsko-mađarski novinar Paul Lendvai nazvao je Orbanov model „liderskom demokractjom“.

Taj Orbanov model sada je prvi put na kocki. U nedelju (3. april) građani na parlamentarnim izborima zapravo glasaju samo sa jednom temom: za ili protiv Orbana i njegovog sistema. Prvi put od 2010. postoji realna šansa da „šef“ izgubi.

Doduše, poslednje ankete mahom vide Orbanovu stranku na 50 odsto podrške, a ujedinjenu opoziciju na 44 odsto. Pre godinu dana je opozicija bila u prednosti, nošena pobedama na lokalnim izborima u velikim gradovima poput Budimpešte. Tada su u opoziciji održani i predizbori, na kojima je odlučeno da protivkandidat Orbanu bude Peter Marki-Zaj.

Određeni zamor Orbanom proširio se državom, uglavnom zbog nepotizma i korupcije. Osim toga, opozicija, koja je bila rascepkana tokom protekle decenije, prvi put pokazuje zajedništvo – i ima dobre izglede za pobedu na izborima.

Izbori slobodni, ali nepošteni

Ishod izbora biće od velike važnosti ne samo za Mađarsku nego i za Evropu. Orban je bio prvi šef vlade u nekoj zemlji EU koji je sistemski ukinuo vladavinu prava i demokratiju, zbog čega su se godinama vodile iscrpljujuće rasprave i nastajale krize u EU.

Orbanov model takođe se barem donekle i privremeno primio u drugim zemljama EU, posebno u centralnoj Evropi i na Balkanu. Potvrda Orbana na funkciji ili njegova smena stoga je i glasanje o pitanju ima li neliberalnom modelu još uvek mesta u EU.

Ankete u proteklih nekoliko sedmica predviđaju tesnu trku između Fidesa i šest stranaka ujedinjene opozicije. No ono što se ne očituje u brojkama: Vladin tabor i opozicija takmiče se uz potpuno nejednake uslove. Kritičari su to već odavno saželi u jednu rečenicu: izbori u Mađarskoj i dalje su slobodni, ali više nisu pošteni.

Tako na primer Orban redovno, čak i kad izbora nema na vidiku, organizuje takozvana nacionalna savetovanja – zapravo Vladina ispitivanja javnog mnjenja među celokupnim stanovništvom o političkim i društvenim pitanjima. To nije ništa drugo do kampanja za mobilizaciju birača, skupo finansirane iz državnog budžeta.

U takvim savetovanjima se huška protiv izbeglica, američkog milijardera Džordža Sorosa, Roma „koji beže od svakog posla“ ili homoseksualca i njihove „propagande“.

S druge strane se i izborno zakonodavstvo postupno prilagođavalo Fidesu i njegovom biračkom telu. Orbanova vlast je organizovala preraspodelu izbornih jedinica u korist Fidesa. Pripadnici mađarskih manjina u susednim zemljama, koji često imaju mađarsko državljanstvo i tradicionalno podržavaju Fides, mogu da glasaju i poštom.

S druge strane, mađarski emigranti u zapadnim zemljama, od kojih većina nisu pristalice Fidesa, nemaju pravo da glasaju poštom, nego često moraju prevaliti velike udaljenosti do ambasada i konzulata. To mnoge sprečava da glasaju.

Prljava kampanja

Izborne kampanje su u Mađarskoj oduvek bile prljave. Međutim, dogodio se rat u Ukrajini koji je zasenio sve. Za sad je nejasno kako će Orbanova bliskost Putinu uticati na izbore. U svakom slučaju, mnogi Mađari duboko su šokirani ruskom agresijom. Čak i među biračima Fidesa bude se sećanja na invaziju sovjetskih trupa 1956. godine i krvavo ugušenu mađarsku revoluciju.

No, mađarska Vlada do sad je samo polovično osuđivala Putinov rat, a provladini mediji šire nečuvenu prorusku propagandu. Orban izbegava svaku kritiku Putina i zauzima stav prema kojem se Mađarska apsolutno mora kloniti sukoba.

Čudna strategija za čoveka koji se kao mladi političar isticao antisovjetskim parolama i koji se prije 2010. više puta eksplicitno izražavao kritično prema Putinu.

Orban sada optužuje opoziciju da želi da šalje mađarske vojnike u rat u Ukrajinu, što nema veze s činjenicama. Opozicija se, sa svoje strane, takođe pozabavila ratnim pitanjem: oni sada izbore prikazuju kao glasanje između Putina i Zapada, između tiranije i demokratske Evrope.

Ali bez obzira na to kako će izbori proći, jedno je već sigurno: čak i ako Orban bude izgubio, sigurno je da će nastaviti da dela iz pozadine. Mnoga visoka mesta u državi, poput Medijskog veća, Ustavnog suda ili raznih ekonomskih foruma, u idućoj deceniji zauzimaće ljudi lojalni Orbanu. Uz njihovu pomoć šef Fidesa može da sabotira rad svake nove vlasti.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.