Mađarska je već godinama dete koje zadaje brige Evropskoj uniji. Premijer Viktor Orban, kojeg je na vlast 2013. dovela dvotrećinska većina, transformisao je zemlju i odveo u pravcu – suprotnom od osnovnih načela na kojima počiva Evropska unija. Od tada su se odnosi Mađarske i drugih zemalja EU pogoršali. Takođe, to je naštetilo odnosu prema Nemačkoj, najvažnijem mađarskom privrednom, ali dugo godina i političkom partneru.

Ipak, nemačka kancelarka Angela Merkel će ovog ponedeljka (2.2.) da otputuje u kratku posetu Budimpešti – prvu otkako je Orban preuzeo vlast. Poseta je iznenađujuća s obzirom na to da je Merkel i prošle godine odbila da, povodom 25 godina od pada „Gvozdene zavese“, otputuje u Mađarsku, bez obzira na to što su iz Budimpešte pozivi stizali intenzivno.

Merkel će ostati samo pet sati

Tokom svog kratkog boravka u mađarskoj prestonici, Merkel će se susresti sa Orbanom na radnom ručku, a osim toga i sa predsednikom Janošem Aderom, sa predstavnikom Jevrejske zajednice, kao i sa studentima. Prema šturom saopštenju iz nemačke vlade, Merkel i Orban će „razgovarati o bilateralnim i evropskim političkim temama, aktuelnoj situaciji u Mađarskoj kao i situaciji u Ukrajini“.

Ni mađarski portparol vlade Zoltan Kovač nije bio ništa eksplicitniji. „Nemačka i Mađarska su važni strateški partneri“, rekao je Kovač i dodao: „Trenutne promene geopolitičke situacije, situacija u Ukrajini, ali i energetska politika te tesne privredne veze jesu faktori koji govore dovoljno sami za sebe za posetu nemačke kancelarke Budimpešti“.

RTL previše kritički prema Orbanovoj vladi

U razgovoru sa Orbanom, Merkel sigruno neće kriti šta misli o unutrašnjopolitičkom razvoju situacije u Mađarskoj. Ipak, kada je o tome reč, nemačka kancelarka je već ranije zauzela delimično kritički stav. U razgovoru će se sigurno govoriti i o slobodi štampe i o tzv. „Slučaju RTL“. Vlada je prošle godine uvela porez na reklamiranje koji je pre svega pogodio najjače kotiranu TV-stanicu RTL koja je otada naglo, od apolitičnog kanala, postala žestoki kritičar vlade. Orbanova vlada sada razmatra smanjenje poreza na reklame za RTL. Trenutno pregovore sa luksemburškim RTL-om vodi moćan čovek Orbanove administracije, Janoš Lazar.

Moguća tema susreta jesu i najnoviji ispadi Orbanove ksenofobije. Šef mađarske vlade je, nakon napada u Parizu, izjavio da Evropa mora da zaustavi useljavanje ljudi iz stranih kultura. Njegova zemlja u svakom slučaju treba da ostane „zemlja Mađara“.

Vruća tema – sankcije protiv Rusije

Posmatrači pak veruju da je do posete Angele Merkel Budimpešti došlo pre svega zbog rata u Ukrajini i sankcija protiv Rusije. Kao članica EU, Mađarska se saglasila sa sankcijama protiv Rusije – ali nevoljno – i nije propustila da stavi do znanja da je u stvari protiv njih. Orban se nekoliko puta proteklih meseci žalio da su sankcije naštetile privredi Mađarske, ali i samoj Evropskoj uniji, a da pri tom politički uopšte ne deluju. „Poseta Angele Merkel je test“, ocenio je nekadašnji diplomata i stručnjak za spoljnu politiku Atila Ara-Kovač. „Nemačka kancelarka želi da osmotri koliko je Orban daleko otišao i da li može da se drži pod kontrolom.“

Pri tom se tu ne radi samo o sankcijama EU, već generalno o mađarskoj „politici otvaranja prema istoku“. Jer, kako bi smanjio zavisnost Mađarske od Evropske unije, Orban već duže vreme intenzivira svoje veze sa Rusijom, Kinom kao i sa Azerbejdžanom, Turkmenistanom i Kazahstanom.

Orbanov dil sa Putinom

Rusija, međutim, u toj igri ima ključnu ulogu. Orban je tokom posete Moskvi pre godinu dana, s Putinom dogovorio kredit u vrednosti od deset milijardi evra za proširenje kapaciteta atomske centrale u Paksu, južno od Budimpešte. U jednom govoru proteklog leta Orban je hvalio Rusiju kao model uspeha i istovremeno najavio da će Mađarsku urediti kao „neoliberalnu državu“ čije će glavne vrednosti biti nacija, zajednica i rad. A nedavno je zagovarao i da se nevladine organizacije koje rade na mađarskom tlu, a finansiraju se spolja, moraju posebno registrovati – slično kao u Rusiji.

Sve dakle izgleda kao „spoljnopolitički poker“, posebno ako se ima u vidu da dve nedelje nakon posete savezne kancelarke, 17. februara Mađarsku treba da poseti ruski predsednik Vladimir Putin. Putin navodno dolazi kako bi s Orbanom razgovarao o energetskoj politici, barem tako je izjavio portparol vlade Zoltan Kovač. Još uvek su daleko od razjašnjenja detalji dogovora u vezi sa nukelarkom u Paksu. Osim toga, Kovač je dodao da ove godine ističe i ugovor s Rusijom u vezi sa isporukom gasa, tako da se mora pregovarati o novim uslovima, a Rusija je, kada je reč o energetskoj politici, ključni partner za Mađarsku. O demokratiji i ljudskim pravima neće se razgovarati, rekao je Kovač, jer to je unutrašnje pitanje Rusije. Pored toga, Putinova poseta Mađarskoj ne znači da će ta zemlja svoje evropske i evroatlantske obaveze na bilo koji način da dovede u pitanje.

Međutim, Putin bi upravo to želeo da postigne, uveren je mađarski sociolog Pal Tamaš, koji je već dugo jedan od najboljih poznavalaca mađarsko-ruskih odnosa. „Sudeći po ruskoj državnoj filozofiji, Orban je kao biblijski prorok Jona kojeg je progutao kit – u ovom slučaju kit je Evropska unija iz čije bi utrobe trebalo da dođe znak“, kaže Tanaš. „Jer, u utrobi kita ima još dosta malih koje bi Orbanov primer mogao da ohrabri. A to bi se Putinu dopalo…“