Mađarski premijer Viktor Orban je redovno napada institucije EU. U govorima i intervjuima kod kuće, tvrdi da EU ugrožava mađarski suverenitet, da Unija uništava srednja preduzeća i poljoprivrednike.

I da baš zbog toga on mora da ode u Brisel, kako bi „prodrmao tamošnje strukture moći“. Mađarskaje poslednjih godina više blokirala odluke ostalih članica EU.

Uprkos evroskepticizmu Budimpešte, ministar za evropska pitanja Janoš Boka obećava da će njegova zemlja biti „iskreni posrednik“ od ovog ponedeljka (1. jul), kada zemlja preuzima šestomesečno predsedavanje EU.

Mađarska će do kraja ove godine voditi sastanke Ministarskog saveta, definisati tačke dnevnog reda, a predvodiće i pregovore s Evropskim parlamentom kao zakonodavnim telom EU.

Mađarska na optuženičkoj klupi

Nikada ranije se u EU nije dogodilo da predsedavajuća zemlja ima toliko sukoba s Briselom.

Protiv vlade u Budimpešti u toku je postupak po članu 7 evropskih ugovora, zbog ugrožavanja načela vladavine prava u toj zemlji. Protiv Mađarske je i Evropska komisija pokrenula nekoliko postupaka zbog kršenja normi pravne države.

Evropski sud je nedavno Mađarsku osudio na plaćanje novčane kazne zbog toga što vlada ne sprovodi zajedničku politiku azila i migracija.

Viktor Orban je rekao da je „zgrožen“ tom presudom i najavio da je neće prihvatiti. A sve one šefove država i vlada koji su drugačijeg mišljenja treba „oterati“, kazao je Orban.

I sad se optuženik na šest meseci seli na mesto predsedavajućeg – i pola godine bi trebalo da neutralno posreduje. Mnogi posmatrači u Briselu sumnjaju da je to moguće.

Mađarska hoće pare

Posebno je pikantno natezanje između Orbana i šefice Evropske komisije Ursule von der Lajen po pitanju finansijske pomoći Budimpešti. Iako odbacuje mnoga pravila EU, Orban ipak insistira na isplati novca iz Fonda za oporavak od posledica pandemije.

EU je zamrzla 30 milijardi evra finansijske injekcije zbog konkretne opasnosti od korupcije u Mađarskoj, odnosno ocene da se sudovi u Mađarskoj više ne mogu smatrati nezavisnim.

Jedan deo tog novca je u međuvremenu odmrznut. To je učinjeno kako bi se „kupila“ Orbanova podrška za dodatnu finansijsku i vojnu pomoć Ukrajini.

Mađarska ne želi da pomaže Kijevu

Mađarski ministar za evropska pitanja Janoš Boka jasno je poručio Ukrajini da se ne nada brzom napretku po pitanju pregovora oko članstva u EU, koji su formalno otvoreni 25. juna.

Za vreme mađarskog predsedavanja neće se otvoriti nijedno od 35 pregovaračkih poglavlja, kaže on.

Budimpešta već neko vreme blokira finansijsku pomoć Kijevu, gde god je moguće. Trenutno se Mađarska opire slanju vojne pomoći Ukrajincima teške 6,6 milijardi evra.

Hoće li Mađari i u drugom polugodištu, kao zemlja koja predsedava Unijom, i dalje insistirati na svom vetu po tom pitanju? Na to vlada Mađarske za sada nije dala jasan odgovor.

Mađarski premijer, uprkos sankcijama EU, neguje dobre ekonomske odnose s ruskim preduzećima, tokom kampanje za evropske izbore se predstavio kao lider koji se zalaže za mir.

„Nećemo dozvoliti da nas uvuku u nekakav rat, nećemo dozvoliti da nas prisile da prihvatimo ilegalne migrante, a pogotovo nećemo dozvoliti da nam prevaspitavaju decu“, rekao je Orban na proslavi državnog praznika u martu.

Napredak na zapadnom Balkanu

Srbija i komšijske zemlje, koje su kandidati za EU, mogle bi ipak da se nadaju novom poletu po pitanju pregovora s Unijom.

Pritisak koji stiže iz nekih delova EU u korist pregovora s Ukrajinom, trebalo bi preusmeriti ka zapadnom Balkanu, najavio je ministar Boka.

„Predsedništvo je kao cilj postavilo i prelivanje tog entuzijazma na zapadnobalkanske zemlje, kako bi se sve one mogle približiti članstvu“, rekao je Boka u Briselu.

Veruje da se sa Srbijom može otvoriti ceo niz novih pregovaračkih poglavlja.

Mađarska i Srbija su rezervisane po pitanju evropske politike prema Ukrajini. Srbija se, kako ocenjuje Evropska komisija, zbog sve autoritarnijeg poretka proteklih godina udaljila od članstva u EU.

Što se tiče Crne Gore, Mađarska kao predsedavajuća planira da sa Podgoricom zatvori što je više moguće pregovaračkih poglavlja. Napredak bi se trebalo postići i po pitanju Severne Makedonije i Albanije.

Mađari u ovom polugodištu najavljuju i održavanje vladine konferencije između EU i Skoplja, odnosno Podgorice, kako bi se pogurali pregovori.

Po pitanju Ukrajine, Budimpešta isključuje mogućnost održavanja iste takve konferencije s kijevskim vlastima.

Mađarska (ne)moć

Uticaj koji predsedavajuća Saveta ima na vođenje poslova EU ipak ne treba preceniti, smatra Tu Ngujen iz centra „Žak Delor“ u analizi za magazin „Međunarodna politika“.

Program predsedavanja ionako je odavno poznat, kaže Ngujen, i dodaje da Mađarska može eventualno staviti nekoliko akcenata.

Neposredno nakon izbora novog saziva Evropskog parlamenta ionako se po pitanju zakonodavstva ne dešavaju velike stvari, kaže Ngujen.

I smatra da se mađarsko predsedavanje „događa u vreme u kojem su evropske institucije zabavljene kadrovskim igrama i pre svega imenovanjem nove Komisije“.

„Zbog toga će se u pola godine dešavati relativno malo zakonodavnog posla, u čijem je procesu posebno važna uloga zemlje predsedavajuće države“, smatra ova stručnjakinja.

I zaključuje da neće biti verovatno ni puno potrebe za Mađarskom u ulozi posrednika u pregovorima između Komisije, Saveta i Evropskog parlamenta.