„Nikolas Maduro i njegov prethodnik Hugo Čavez uništili su Venecuelu. Samo u jednom su njih dvojica tokom dve decenije bili uspešni: u podeli opozicije“, piše Frankfurter algemajne cajtung. „Zbog toga deluje kao čudo da je jedan 35-godišnji harizmatični demokrata, pred pobedom opijenim građanima u Karakasu, sebe mogao da proglasi za predsednika i da ga za sat vremena merodavne države priznaju za legitimnog šefa države. Sve dok Huan Guaido pre tri sedmice nije izabran za predsednika Narodne skupštine, kojoj je pak diktator oduzeo moć, malo ko je u Venecueli uopšte znao njegovo ime.“

„Prvo se krčkalo, potom je ključalo i na kraju je eksplodiralo – u pseudosocijalističkom sistemu predsednika (Madura)“, piše Folksštime. „Ali, ta bogata zemlja je podeljena. S jedne strane je ogroman broj protivnika šefa države koji smatraju da je kucnuo njihov čas. Ali Maduro ima verne saveznike. Veliki oslonac predsednika su vojska, nacionalna garda i paravojni savezi. I dok god su mu verni, teško da će ga iko maknuti s funkcije.“

- pročitajte još

Venecuela – razvrstavanje sveta

Venecuela – sve opcije su na stolu

„To je zločin protiv stanovništva – to što predsednik nije spreman na dijalog sa opozicijom“, konstatuje berlinski Tagesšpigel. „Ali, jednako razarajuće mogu biti politike Sjedinjenih Država i njenih južnoameričkih saveznica koje bi mogle da isprovociraju sukob između režima i opozicije.“

Rojtlinger general ancajger strahuje od međunarodnog konflikta: „Linije fronta slične su onima koje su tokom Hladnog rata u prethodnom stoleću određivale mnoge konflikte u Latinskoj Americi. Sjedinjene Dražve, Kanada i neke Evropske zemlje, stavile su se na stranu demokratskih snaga i Guaida. Rusija, Kina i Kuba, ali i Turska i Iran, podržavaju Madura i njegovu Socijalističku partiju. Zato ne može da se isključi ni mogućnost da dođe do građanskog rata, operacija tajnih službi ili pak vojne intervencije. U tom kontekstu, zahtev nemačke vlade za slobodnim i verodostojnim izborima zvuči prilično bezazleno.“

List Velt piše o stavu nemačkog ministra spoljnih poslova Hajka Masa. „Mas je u Vašingtonu bio upitan gde stoji Nemačka. Njegov odgovor je glasio: ’Niko od nas ne želi da doprinese daljoj eskalaciji situacije’. Nasuprot toga, Federika Mogerini i Donald Tusk uputili su jasne reči vlastodršcu u Venecueli: da poštuje građanska prava, slobodu i bezbednost opozicionih lidera. Masov stav je u tom smislu zvučao više kineski nego evropski. Jer, Kina na nemešanje gleda kao na najvišu vrednost ljudskih prava“, primećuje Velt.

Priredio: Svetozar Savić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android