Prošle nedelje nemačka i italijanska policija su sinhronizovano izvršile niz racija u Severnoj Rajni Vestfaliji i Italiji. U akciji je učestvovalo oko 600 policajaca dve zemlje, a zaplenjeni su roba i nekretnine u vrednosti nešto većoj od 11 miliona evra. Radilo se o udaru na sicilijansku Kozu nostru, posebno na klan Rincivilo, koji je aktivan u ovoj nemačkoj pokrajini. Policija nije saopštila tačan broj uhapšenih, ali je saopštila da su za dvojicom od njih bile raspisane i međunarodne policijske poternice.

Nemačka – „dobra“ lokacija

Nemačka je jedna od omiljenih zemalja za mafijaše, kaže Leoluka Orlando, gradonačelnik Palerma i najuspešniji borac protiv mafije. Koza nostra se u Nemačkoj očigledno raskomotila. Njena glavna uporišta su Keln, Leverkuzen, Zolingen i Dortmund. Operiše se na klasičnim poljima kao što su trgovina drogom i oružjem, ali u velikom stilu i u građevinskoj branši. Nemačka inače u redovima mafije važi kao zemlja koja pruža vrlo dobre uslove za rad, pre svega zbog specifičnog pravosuđa.

Jedan portparol Federalnog ureda za borbu protiv kriminala rekao je da nemačkoj policiji od italijanskih kolega stalno stižu informacije o mafijašima koji se nalaze u Nemačkoj, ali da su nemačkim istražiteljima „često vezane ruke“. Ako izuzmemo to što u Italiji postoji više policijskih institucija koje vode istrage protiv mafijaša, a u Nemačkoj samo Savezni ured za borbu protiv kriminala, i zakoni u Nemačkoj su blaži.

Tako, na primer, u Italiji policija sme da konfiskuje imovinu osumnjičenih već i zbog same sumnje da je ilegalno stečena, dok u Nemačkoj prethodno mora da se dokaže da je imovina nelegalno stečena – i taj proces nije jednostavan. To za mafijaše znači samo jedno: u Nemačkoj je lakše prati novac.

Posao u velikom stilu

U građevinskoj branši kriminalci registruju firme koje postoje samo u vidu poštanskog sandučeta na nekoj zabačenoj adresi; te „firme“ ispostavljaju račune za poslove koje nikada nisu obavile. Poslovi se onda plaćaju novcem koji je „zarađen“ kriminalnim aktivnostima. Organizatori svega su uvek u pozadini, posao na terenu obavljaju oni koji se žrtvuju ako akcija ne uspe. Najvažniji akteri održavaju redovne sastanke, gotovo svakodnevno, a stukturalno su organizovani po principu teritorije i porodica. Porodice dele „teritorije“ među sobom.

Što se tiče Severne Rajne Vestfalije, rukovodilac Odeljenja za organizovani kriminal pri policijskom uredu NRW, Tomas Jungblut, prenosi da u toj saveznoj pokrajini postoji velika italijanska zajednica i izvrsna infrastruktura. U Severnoj Rajni Vestfaliji, prema Jungblutovim podacima, postoji oko 100 osoba koje pripadaju nekoj od italijanskih kriminalnih organizacija. Dve trećine njih pripadaju Ndrangeti a jedna trećina Koza nostri. Jedan policajac je novinarima portala Hajze rekao da u Nemačkoj gotovo da nema velikih građevinskih radova u koje nije umešana i mafija.

Izbeglice kao roba

Posebno nehuman vid mafijaškog poslovanja se odvija u Italiji, u koju već godinama stiže veliki broj izbeglica iz Afrike. Novinarka i spisateljica Petra Reski je među prvima otkrila javnosti da mafija u izbeglicama vidi samo sirovinu za rad. Tako su klanovi na Siciliji, prema njenim saznanjima, još 2007. godine kupovali napuštene zgrade kasarni ili prazne fabričke hale koje su pretvarale u centre za prihvat izbeglica.

Mafija na izbeglicama zarađuje dvojako: najpre tako što ih koristi za rad na crno ili primorava na prostituciju, a potom i tako što od države uzima novac namenjen izbeglicama i jednostavno ga prisvaja. Zbog toga u mnogim izbegličkim centrima u Italiji vladaju katastrofalni uslovi.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android