Saša Braun je svašta video tokom tri decenije rada kao istražitelj. Već šest godina u Nemačkoj radi za Interpol na polju ekološkog kriminala, i tu ostaje bez teksta. „Ne možete ni da zamislite koliko su brutalni profiti. U rukama kriminalnih kartela su čitav niz ilegalnih rudnika, trgovina drvetom ili odnošenje smeća“, kaže on.

Novinarima priča o selima u Peruu koja je mafija sravnila sa zemljom jer su se meštani bunili protiv ilegalne seče šume. Priča o flotama koje hvataju ribu, a onda kriminalci pobacaju ribare u more da ih ne bi platili. Takvo drvo i takva riba završavaju i na nemačkom tržištu.

Kriminal pruža pipke ka prirodi. Bez obzira da li se radi o protivzakonitoj emisiji štetnih gasova, švercu egzotičnih životinja ili odnošenju smeća – kriminal je svuda.

Prema brojkama programa za životnu sredinu UN, samo 2016. je ilegalno tržište smeća bilo teško desetak milijardi dolara. Jer, tako se štedi na stručnom i bezbednom uklanjanju otpada, na taksama i dozvolama. Neki kažu da su profiti mafije od uništavanja životne sredine veći nego od krijumčarenja ljudi ili oružja.

Ko zna odakle je drvo

Skok cena građevinskog materijala učinio je drvo maltene novim zlatom, i niko ne može biti siguran da li je u proizvodu koji kupi drvo ilegalnog porekla. Centar za tehnologiju VDI je prošle godine procenio da je oko 30 odsto svetske seče protivzakonito. U tropskim zemljama, koje su važni proizvođači, to ide do 90 odsto.

Nemački propis o trgovini drvetom predviđa naznaku porekla – ali to često bude traćenje papira za etikete. Organizacija za zaštitu životne sredine WWF lako je dokazivala da su recimo prerađevine deklarisane kao skupoceno bangkirai drvo iz Vijetnama zapravo jeftino otpadno drvo ko zna odakle.

Europol procenjuje da ekološki kriminal svake godine donosi između 110 i 280 milijardi dolara profita. To bi ga svrstalo na treće mesto u granama kriminala, odmah posle narkotika i piratskih proizvoda.

Stručnjaci su uvereni da su takve procene samo vrh ledenog brega. Jer, za razliku od drugih kriminalnih aktivnosti, ovde je žrtva najčešće priroda koja ne može da se požali policiji.

„To znači da slučajevi ekološkog kriminala najčešće i ne budu otkriveni“, kaže Martin Kloze iz WWF. „Otkrivaju se samo kada se ciljano sprovedu kontrole.“

Nada u nove evropske zakone

Poznavaoci teme zato kažu da pomaže samo mobilizacija više istražitelja, policajaca i tužilaca koji bi se specijalizovali za ove teme. U Nemačkoj samo pokrajina Brandenburg ima tužilaštvo specijalizovano za ekološki kriminal.

Saša Braun iz Interpola traži jednake istražne metode kao i za druge tipove organizovanog kriminala: ubačene agente, prisluškivanje, praćenje GPS-om… „Često se ekološki kriminal još posmatra ka bagatelni delikt, a ne kao zločin naše budućnosti“, kaže on za DW.

Mnogi nade polažu u novi krivično pravo na nivou EU, ali zaštitnici životne sredine iz Nemačke boje se da ni taj mač neće biti dovoljno oštar. Oni su pisali ministru pravosuđa Marku Bušmanu tražeći da se novi zakoni ne razvodnjavaju.

Jer, Bušman, političar Liberala, založio se pred Evropskom komisijom za blaže kazne za fizička i pravna lica koja se ogreše o životnu sredinu.

Štefan Zina, pravnik specijalizovan za ekologiju, kaže za DW da je od oštrih zatvorskih kazni važnije nešto drugo: „Najbitnije je da se sistematski oduzima profit stečen krivičnim delom. To počinioce često pogađa jače od klasične kazne.“

Aktivisti i stručnjaci imaju još nešto vremena da izguraju stvar. EU bi trebalo da donese nove zakone do sredine iduće godine.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.