Prošlonedeljni koordinirani pretresi i racije, odnosno napad na strukture Ndrangete širom Evrope privukli su pažnju svetske štampe. Poznavaoci situacije, međutim, nisu impresionirani.

„To neće ništa da promeni kada je reč o mafijaškim operacijama u Nemačkoj“, smatra Petra Reski, nemačka novinarka koja je godinama iz Italije izveštavala o aktivnostima mafije. „Možete uhapsiti nekoliko ljudi, ali to neće promeniti uhodane strukture.“

Oko 108 osoba je uhapšeno u Italiji, a više od 30 u Nemačkoj. To je u stvari rezultat istrage i operacije kodnog naziva „Eureka“, koje su trajale četiri godine i kojima se pokušava da se stane u kraj trgovini drogom i oružjem. Kako je saopšteno, Ndrangeta pere novac širom sveta kako bi sakrila poreklo prljavo zarađenih miliona i milijardi.

-pročitajte još: Torbe pune keša: Nemačka je raj za pranje para

Petra Reski napisala i nekoliko knjiga o italijanskoj mafiji. Za nju su prošlonedeljna hapšenja ipak dobra vest, jer su joj neki od uhapšenih pretili ili su podnosili tužbe zbog onoga što je objavljivala. U određenim slučajevima, nemački sudovi su je prisilili da rediguje neke od svojih knjiga o aktivnostima mafije i organizovanog kriminala.

„Ovo su ljudi iz srca Ndrangete, o njima sam pisala još 2008. godine. Bila sam prva koja je tužena i izgubila sam na sudu“, kaže ona za DW. „Za mene lično ovaj talas hapšenja je satisfakcija, jer je ono o čemu sam pisala dovelo do rezultata – zahvaljujući Italijanima.“

Reputacija Nemačke kao sigurnog utočišta za mafiju

Iako je nemačka policija sarađivala u istrazi, a do nekih hapšenja je došlo i u Nemačkoj, ona su izvršena po međunarodnoj poternici koju su raspisale italijanske vlasti, ukazuje Reski. „Ova hapšenja se ne bi mogla dogoditi na osnovu nemačkog zakona. U Nemačkoj sama pripadnost mafijaškoj organizaciji nije krivično delo. Morate da dokažete aktuelno krivično delo ili zločin.“

Nemačka već dugo nosi reputaciju sigurnog utočišta za aktere organizovanog kriminala. Mnoge od racija bile su fokusirane na Tiringiju na istoku Nemačke. To je pokrajina koja je postala mafijaško uporište nakon ponovnog ujedinjenja Istočne i Zapadne Nemačke. Tada je, zbog manjkavog interesa u sprovođenju zakona, italijanska mafija bila u stanju da kupi čitav niz nekretnina.

Još 2012, glavni tužilac za borbu protiv mafije Roberto Skarpinato iz Palerma, obavestio je nemački parlament Bundestag o „neverovatnim tokovima novca iz Italije u Nemačku“ i ukazao na brojne rupe u nemačkom Zakonu protiv pranja novca.

Pranje novca u Nemačkoj

Ali, Nemačka je ekonomija koja voli gotovinu. Sve do danas, za razliku od drugih zemalja EU, tu ne postoji ograničenje koliko se u gotovini može platiti za neku transakciju. U Španiji je recimo limit 2.500 evra, u Italiji hiljadu, u Grčkoj 500.

Aktuelna ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer planira da u nemačkoj uvede limit od 10.000 evra, čime bi se zemlja uskladila s direktivom EU. Pravni stručnjaci, međutim, već sada procenjuju da to nije u skladu s nemačkim ustavom.

Kako stvari stoje, u Nemačkoj možete da potrošite i do 10.000 evra u gotovini, bez potrebe da se identifikujete (iako od 2020. morate da pokažete ličnu kartu kada potrošite više od 2.000 evra na plemenite metale). Sve to veoma olakšava pranje novca mafijaškim grupama u Nemačkoj.

Do aprila 2023. čak su se nekretnine mogle da se kupe gotovinom, što je bilo posebno unosno u gradovima kao što je Berlin, gde tržišta nekretnina obećavaju astronomski profit.

Bez transparentnosti

Činjenica da su organizovane kriminalne grupe to koristile kroz neprozirnu mrežu fiktivnih kompanija, javno je poznata od 2016. godine, od kada su procurili tzv. „Panamski dokumenti“.

„Ne možemo ova najnovija hapšenja da ocenimo kao nekakav proboj, ali možda je to ipak delimičan uspeh u borbi protiv delova mafije“, rekao je Andreas Frank, koji već tri decenije istražuje i piše o pranju novca u Nemačkoj. „Ndrangeta je nešto s čime se suočavamo već dugo“, konstatuje Frank.

On u svojoj knjizi „Prljav novac“ (Dirty Money) iz 2022. godine tvrdi da oprani novac podriva demokratiju u zapadnoj Evropi. Kaže i da je već umoran od pisanja o nedostatku političke volje nadležnih da se time pozabave. I dodaje: „Da li se nešto poboljšalo u borbi protiv pranja novca? Ne, baš ništa!“

Posledice po čitavo društvo

Andreas Frank, koji je inače 2012. svedočio pred Istražnim odborom Bundestaga zajedno sa bivšim italijanskim tužiocem Robertom Skarpinatom, smatra da se šteta koju nanosi organizovani kriminal, stalno potcenjuje. „Mafija je veoma opasna, ona podriva našu ekonomiju“, kaže publicista. „Legitimni biznis veoma teško može da konkuriše kompanijama koje vodi mafija, a pritom je Ndrangeta samo jedna od mnogih mafijaških organizacija.“

Ujedno, kako se žale mnogi istražitelji i borci protiv mafije širom sveta, nedostaju i resursi. Službu zaduženu za otkrivanje onih koji peru novac, Finansijsko-obaveštajnu jedinicu (FOJ), optužuju da je spora u prijavljivanju sumnjivih slučajeva nadležnim tužiocima. A tužioci se opet često žale da ne mogu da izvrše pravno gonjenje van svoje nadležnosti, što sve koordinaciju čini izuzetno teškom.

Andreas Frank smatra da se strukturalni problemi svode na nedostatak osoblja u kombinaciji sa ometanjem razmene podataka između nadležnih organa vlasti. „Bilo je potrebno da prođu godine, pa da 2021. i 2022. FOJ dobije pristup podacima koji su joj bili potrebni. Pa čak ni danas ona nema potpuni pristup.“

Za Petru Reski sav problem se svodi na političku volju: „U Nemačkoj nema političke volje za borbu protiv mafije, to je poenta – zato što je za nemačke političare ulaganje mafije u privredu nešto poput ekonomskog pokretača. Novac dolazi, a oni ne žele da znaju odakle on dolazi.“

To ima i međunarodne posledice koje prevazilaze aktivnosti mafije, smatra Andreas Frank: „Ako ne mogu da sprovedem zakone protiv pranja novca, ne bi trebalo da bude iznenađen što sankcije protiv Rusije ne funkcionišu. Ne znam čak ni gde je sve pohranjeno rusko bogatstvo.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.