U Dortmundu, u stanu Sabina Lape, jednog nedeljnog jutra 2015. godine u petnaest do šest zazvonio je telefon. Seća se da se naljutila. Ko zove tako rano?

Bio je to bio Kristijan, njen sin kojem je bilo 27 godina. „Mama, mi smo u Turskoj. Čekamo da nas prebace u Siriju“.

On je zajedno sa svojom ženom Jasminom preko noći odlučio da se priključi terorističkoj organizaciji „Islamska država“. Sabina Lape preklinjala ga je da to ne čini, ali uzalud. „Ne, nećemo da se vratimo. Idemo tamo gde je Alahova reč neprikosnovena“, odgovorio je.

Bolan razgovor

Sabina Lape ima 50 godina. Živi sama u dvosobnom stanu u rurskoj metropoli Dortmundu. Zidovi su delom raznobojno ofarbani. Kristijanovih slika u dnevnoj sobi nema, ali kod vrata visi njegov kaftan. „Ostaće tu zauvek“, kaže majka odlučnim glasom.

Nerado izlazi. Ona je majka teroriste. Ali ona je i majka koja je izgubila dete. Mada niko za njim ne žali ona kaže da ga voli ali dodaje: „Od Kristijana kakav je nekad bio, na kraju nije ostalo ništa“.

Govori brzo i kaže da je nervozna zbog razgovora. Priča o sinovljevoj radikalizaciji jeste deo njenog života. Policija i Služba državne zaštite nije htela da daje podatke o Sabini, jer im to nalaže zaštita podataka.

Rani udarci sudbine

Kristijan je bio inteligentno, radoznalo dete, sklono nestašlucima. Ali to nije bilo bezbrižno detinjstvo. Sama ga je odgajala. Počeo je da uzima drogu. Bila je uz njega u tom teškom periodu.

Potom je, kao mladić, oboleo. Dugo nisu znali uzrok. „Jeo je, a ipak je bio sve mršaviji. Lekari su nagađali da je bulimija, verovatno sa psihičkim uzrocima“.

Kada mu je bilo dvadeset godina Kristijan je dobio napad bolova u stomaku pa je Sabina Lape pozvala hitnu pomoć. Podvrgnut je hitnoj operaciji. Ustanovili su hroničnu upalu creva.

„Vratiti se Alahu“

Kristijan se probudio iz narkoze sa željom da se zahvali Bogu, jer je dobio novu šansu. Do tada nije imao nikakvog dodira sa islamom, a kamoli sa radikalnim salafističkim učenjem. Njegovi su katolici, mada veru ne praktikuju striktno.

Najpre se činilo da će sve krenuti po dobru. Kristijan je hteo da nadoknadi propušteno školsko obrazovanje i da studira psihologiju. U školi je upoznao mladiće iz Tunisa i Turske. Oni su svoje oduševljenje islamom preneli na njega.

„Jednom je došao kući i rekao da razmišlja o prelasku na islam“, seća se Sabine Lape. To je bilo 2012. I ona je prolazila kroz težak period, jer je njen partner iznenada umro. I ona je počela da se interesuje za islam.

Pola godine posle Kristijana, i ona je promenila veru. Ili se, kako sama kaže, „vratila Alahu“. Smatra da ju je nova vera učinila „uravnoteženim čovekom“. Sebe opisuje kao umerenu muslimanku.

Prva razmimoilaženja

Kada izlazi iz stana pokriva se. „Lice ostaje nepokriveno, nikab ne nosim. To ne ide uz ovu sredinu, ipak smo u Nemačkoj“.Međutim, Kristijan je ubrzo razvio radikalnije poglede.

Razljutilo ga je što je njegova majka išla na pijacu, ćaskala sa piljarima, a sa jednim se i rukovala. „Mama, to ne smeš, to je haram, greh“, ukoravao ju je. Sabina Lape nije htela ni da čuje: „ Pružiću ruku kada god smatram da je to ispravno. Ne bih se rukovala sa muslimanom, ali ne mogu da kažem gospodinu Mileru, kod kojeg 15 godina kupujem paradajz: Žao mi je, ne može više, sada sam muslimanka“.

Formalno je sve išlo kako treba. Kristijan je 2013. godine završio školu. U to vreme već redovno posećivao dortmundsku džamiju Takva. Jednom je i Sabina krenula sa njim. Htela je da vidi gde i s kim joj sin provodi vreme.

„U početku sam bila impresionirana. Dođeš tamo kao Nemica i odjednom se osećaš kao zvezda. Svi žele da znaju kako si našla put do islama. I svi te vole“.

Neslaganje u džamiji

Ubrzo joj se neke stvari nisu svidele. Primetila je da žene često samo ponavljaju to što im muževi kažu. „Rekla sam: Čitajte same Kuran, nemojte samo da ponavljajte šta vam muževi kažu“. To nije naišlo na dobar prijem.

I Kristijanova braća po veri počela su da mu skreću pažnju na majku. Govorili su mu: „Dovedi majku u red. Ona unosi nemir u džamiju“. Kristijan joj je odrešito rekao da prestane sa tim.

Ona kaže da tada još uvek nije bila zabrinuta. „Mislila sam da sada mora malo da se dokazuje kao nemački musliman“.

Sudbinski susret

Kristijan je uoči mature 2014. upoznao Jasminu. Ona iz bila iz nemačko-marokanske porodice, u kojoj odnosi nisu bili najbolji. „U stvari, ja sam ih upoznala jedno s drugim“, seća se Kristijanova majka.

Jasmina je imala 17 godina i želela je da se uda za strogog vernika. Sabina kaže da tada nije znala da je Jasmina tražila muža s kojim će otići u Siriju i da će ona biti motor Kristijanove radikalizacije.

„Kristijan je bio potpuno povučen, a ta mlada žena ga je prihvatila i sa njegovim ožiljcima od akni i sa stalnim boravcima u bolnici zbog njegovih problema sa crevima“.

Pola godine kasnije venčali su se u jednoj frankfurtskoj džamiji. Na izmaku 2014. i početkom 2015, Jasmina je prvi put rekla Sabini da njih dvoje žele da se priključe „Islamskoj državi“.

„To na žalost nisam ozbiljno shvatila, pa ona skoro da je bila dete“.

Konkretni planovi

Izgleda da su Jasmina i Kristijan već tada počeli s konkretnim planiranjem odlaska u Siriju. To su radili iz internet-kafea.

Kristijan je tada već lično poznavao poznate salafističke aktiviste, kao što je Ibrahim Abu Nagie, koji je pokrenuo akciju besplatnog deljenja Kurana po pešačkim zonama nemačkih gradova. U krug njegovih poznanika spadao je i Abu Vala, koji je važio za prvog čoveka Islamske države u Nemačkoj. On je uhapšen 2016. i sada mu se sudi.

Poznavao je i Anisa Amrija koji je decembra 2016 izvršio napad na božićni vašar u Berlinu. Pre napuštanja zemlje, Kristijan je već bio predmet policijske pažnje.

Sabina Lape kaže da je ona sve do danas pod policijskom prismotrom. Više puta je morala da preda svoj mobilni telefon. Na društvenim mrežama kontaktira i sa ljudima koji su u salafističkim krugovima. Tvrdi da to radi kako bi saznala što više o Kristijanu.

Odlazak u Siriju

Sabina se seća da je, nakon što joj je sin otišao iz Nemačke, sa njim više puta svakodnevno razgovarala telefonom i da su razmenjivali poruke. Kristijan se javljao sa različitih brojeva. „Bio je u Raki, u Idlibu i Abu kamalu. Jednom i u Iraku“.

Obarajući pogled kaže da ga je stalno nagovarala da se vrati. „Koliko god to zvučalo suludo, on je bio svim srcem uz njih. Onda je došao jedan video-snimak. Tada mi je postao tuđ“.

Godinu dana posle odlaska iz Nemačke, na internetu, na stranici „Furat Media“ koja je bliska „Islamskoj državi“ pojavio se snimak na kojem Kristijan priča svoju priču. Uzeo je ime Abu Isa al-Almani. Pričao je o svojim bolestima, o smislu koji je pronašao u islamu. Pozvao je muslimane da izvrše terorističke napade u Evropi. Pored njegovog lika u filmu se vidi kako neko odseca šaku vezanom čoveku. Ne zna se da li je mučitelj bio Kristijan, ali se već u sledećoj sekvenci vidi da on unakaženog čoveka ljubi u čelo.

Sabini Lape srušio se svet. „Ne mogu to da razumem. Kako neko može da uradi tako nešto? To ne može tako. To ne piše ni u jednoj suri Kurana“.

Kada mu je majka preko telefona to rekla, on je počeo da je grdi, da nije dobro razumela svoju veru i da je nevernica.

Majka je izgubila nadu da će joj se sin vratiti, čekalo bi ga petnaestak godina robije. To bi bila primerena kazna, smatra Sabina Lape. Ali dodaje da bi ga tada makar živog posećivala u zatvoru. Ona odbija da ga naziva njegovim novim imenom i kaže da je on za nju bio i ostao Kristijan.

Na pitanje da li je njen sin ubijao, ne odgovara konkretno: „Kažem ovako, on sigurno nije za Al Bagdadija ljuštio krompir. On je potpuno stao iza svega što je radio. Kristijan je hteo da uđe u istoriju i da za pravu stvar umre kao nemački musliman“.

A onda je došlo novo iznenađenje. Dobila je elektronsku poruku sa fotografijom snaje Jasmine, potpuno pokrivene, sa sinom Kristijanom na čijem je kalašnjikovu bio vidno istaknut pozitivan test o trudnoći.

„Njih dvoje su se radovali. Bili su ponosni. Ali vest da će postati otac Kristijana je samo dodatno radikalizovala“.

Smrt u pustinji

Prvog avgusta 2017. Sabina je poslednji put razgovarala sa sinom. „Rekao je da opet ide u borbu i da me voli“. Slutila je nesreću. Uverena je da je i Kristijan imao iste slutnje. Za Jasmininu sudbinu se pobrinuo – dogovoreno je da u slučaju Kristijanove smrti njen muž postane jedan irački borac kojeg je izabrao Kristijan.

Devetnaestog septembra stigao je poziv od snaje. S ponosom u glasu rekla je da je Isa sada šehid, mučenik koji je pao u borbi za Alaha. A Sabina sa gorčinom u glasu kaže: „Nije on pao za Alaha, već za Al Bagdadija i njegove zločince“.

Odmah posle njegove pogibije na društvenim mrežama pojavile su se fotografije Kristijanovog tela na pustinjskom pesku istočno od Homsa. Sabini se oči pune suzama. Priča o tuzi i nemoći. Mir nalazi u islamu kojeg ona potpuno drugačije tumači od svog sina.

Nedostupno unuče

Sabina Lape je usamljena, nema više skoro nikoga. Ljudi je susreću sa strahom. „Da li si ti majka baš onog Kristijana Lapea? Da, ja sam ta“, odgovara. I dodaje: „Nisam opasna. Ne nosim kalašnjikov ispod odeće. Nikome neću da odsečem ruku“.

Majka od onog.

Posle Kristijanove smrti toga ne može da se otarasi. U apoteci u njenoj ulici nisu hteli da je usluže. Rekli su joj samo da ide. Kaže da je posmatraju kao đubre, kao majku koja je zakazala. Pa čak i kao teroristu.

Ni u džamiju odavno ne ide. Tu takođe nije dobrodošla, jer bi se na ostale muslimane preneo loš glas koji je prati.

Kristijanov sin rođen je krajem 2017, na području „Islamske države“ u raspadu. Sabina pokazuje fotografije. Liči na oca. Jasmina je sada žena iračkog borca „Islamske države“. Ponekad se nedeljama ne javlja.

Sabina gori od želje da privije unuka na grudi. Ali ne veruje da će to doživeti. „Osećala sam da ću izgubiti Kristijana. I malog ću izgubiti“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android