1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

„Majn kampf“ ne sme da bude mit

Dors Simon (DLF)5. januar 2016.

Neosnovan je strah da čitanjem „Majn kampfa“ može da se oživi zli Hitlerov duh, kaže Tomas Kriger, predsednik Savezne centrale za političko obrazovanje. Traži da se nacističke teze ne skrivaju već da se s njima suoči.

Werbung - Adolf Hitler Mein Kampf
Foto: picture alliance/Mary Evans Picture Library

Dojčlandfunk: „Majn Kampf“ je do 1945. štampan u 12 miliona primeraka, a nakon rata više nije smeo da bude štampan. Ko je želeo da pročita knjigu, mogao je da pronađe u antikvarnicama, inostranstvu ili, u novije doba, na internetu. Od početka ove godine istekla su autorska prava i „Majn kampf“ ponovo sme da se štampa. Šta to znači za društvo?

Tomas Kriger: Pretpostavljam ništa posebno jer je tekst ionako dostupan na internetu. Dakle, svi koji žele da ga čitaju mogu to da urade sa par klikova na mreži. Drugo, još ima mnogo starih izdanja knjige na tavanima građanki i građana u ovoj zemlji, najčešće su knjige tamo zaboravljene, ponekad svesno sakrivene. I treće, ne mogu da zamislim da će neka veća izdavačka kuća koja se bavi stručnim knjigama u skorije vreme uvrstiti „Majn kampf“ u svoj program. Zato mislim da u skorije vreme neće biti štampanog izdanja, ali čak i ako ga bude, sa tim se javno treba suočiti.

Nije li Majn kampf ranije trebalo da bude odobren za štampu? Jer uvek važi moto da je najzanimljivije ono što je zabranjeno.

Tačno, i Volf Birman (kantautor i disident iz Istočne Nemačke, prim. red. DW) je pevao o tome. Problem je što je tokom decenija ova knjiga bila tabu i oko nje je nikao mit koji ta knjiga naravno ne zaslužuje. Ali zabrana, mit i tabu su upravo činili knjigu problematičnom zbog čega je ta stvar jednostavno odlagana decenijama i sa njom se niko nije suočio. S druge strane posebno u pedagoškoj diskusiji postoji kritika – koju ja delim – da je razračunavanje s nacionalsocijalizmom previše svedeno na ličnost Hitlera.

Tomas Kriger misli da štampanje Majn kampfa ne bi imalo posebnih efekataFoto: dapd

Mislite li da je „Majn kampf“ 70 godina kasnije i dalje knjiga koja može da „zavede“ ljude ili je izgubila na atraktivnosti?

Ta knjiga je izrazito kontekstualizovana u okviru jednog razdoblja. Hitler piše pod utiskom onog što je doživeo u Prvom svetskom ratu. Ta istorijska opna udaljava napisano od današnjih čitalaca. Zato mislim da je relativno neosnovan strah da čitanjem knjige može da se oživi zli duh Hitlera i nacionalsocijalizma. S druge strane, mi trenutno doživljavamo društvene lomove u kojima populistički i čak desno-ekstremistički stavovi dobijaju sve jaču podršku. Zato ovo ne bi trebalo uzeti zdravo za gotovo već tražiti javnu debatu, prekinuti žmurke oko ovog tabua. Mislim da smo danas, 70 godina nakon Hitlera, u stanju da se suvereno suočimo s istorijom, pri čemu ne smemo da izgubimo prosvetiteljsku nit.

Ali to znači da mi 70 godina kasnije i dalje treba da se bavimo jednom loše napisanom, demagoškom i ubilačkom knjigom kojom su udareni temelji onoga što je kasnije brutalno sprovedeno u nacizmu.

Da, moramo, i mislim da se to već radi u mnogo škola. Mislim da su nacionalsocijalizam i Hitlerova politika uglavnom odgovarajuće prikazani u nastavi istorije. Tu je osvetljen čitav sistem i način na koji je on nastao i ne pripisuje se sve ličnosti Hitlera. To je važno jer Hitler nije bio sam. Bio je to čitav sistem koji se ispoljio u rasnoj politici i holokaustu. To je bilo i ostalo važan deo nastavnog materijala.

Ali Vi upravo imate personifikaciju kada raspravljate o „Majn kampfu“ koji je neka vrsta koncentrata Hitlerove teorije. Mnogi kažu da ne možete dobro objasniti istorijske pojave suočavanjem s jednom lošom knjigom.

Upravo je to bila argumentacija nas u Saveznoj centrali za političko obrazovanje. Intenzivno smo se bavili činjenicom da prava za „Majn kampf“ postaju slobodna i pitali kako da na to reagujemo. Došli smo do zaključka da preko Instituta za istoriju izdamo istorijsko-kritično izdanje s komentarima koje će doći makar do arhiva i biblioteka koje se bave tematikom. Važno je da profesionalci, multiplikatori, imaju pristup komentarisanom izdanju (izlazi 8. januara na 1.950 strana u malom tiražu, prim. red. DW).

Kako dopreti do onih kojima su lik i delo Adolfa Hitlera bliski i koji bi možda iz ovog suludo napisanog dela mogli da usvoje neke teze?

Ne smemo se skrivati već moramo javno da diskutujemo. Moramo se baviti istorijom kroz školsku nastavu, medije, filmove – verujem da nam i dalje treba aktivno sećanje. To nije tema koje se može obraditi i onda odložiti već se sa njom treba direktno suočavati, voditi kontroverzna debata, sudariti sa svim tim mitovima i tabuima i pri tome ne izbegavati ni ličnost Hitlera. Tamo gde ima smisla, izvori moraju biti dostupni. Ništa ne vredi nastaviti skrivanje i reći, na primer, ko štampa knjigu biće optužen za potpirivanje mržnje. To bi bilo preterano. Autorska prava su relativno jako zaštićena, ali postoje dobri razlozi da istorijski materijali postanu dostupni nakon 70 godina.

„Majn kampf“ ponovno u knjižarama

02:45

This browser does not support the video element.

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi