Put „najpre gimnazija, zatim fakultet" danas mnogima u Nemačkoj više ne deluje primamljivo kao ranije. Mladi strahuju od neizvesnih izgleda za zaposlenje, između ostalog i zbog brzog razvoja veštačke inteligencije (VI). Stručnjaci procenjuju da bi VI mogla da ugrozi čak polovinu početničkih radnih mesta u takozvanim profesijama zasnovanim na visokoškolskom znanju.

Rast nezaposlenosti među visokoobrazovanima 

Istovremeno, nezaposlenost među akademski obrazovanim građanima već godinama beleži rast. „Pre pandemije koronavirusa iznosila je 2,1 odsto, a danas je na nivou od 3,3 procenta", ističe Enco Veber iz Instituta za istraživanje tržišta rada i zanimanja (IAB) u Nirnbergu, u razgovoru za ARD.

Ipak, Veber ne govori o „izričitoj krizi akademaca". Prosečna stopa nezaposlenosti porasla je još i više. Jasno je, međutim, da ni visokoobrazovani više nisu imuni na aktuelnu privrednu krizu.

Zanat – dobre profesionalne perspektive

Prodor veštačke inteligencije trenutno ponovo čini zanatska zanimanja privlačnijim za mlade. Za razliku od brojnih kancelarijskih poslova, zanati se smatraju naročito otpornim na uticaj VI. Uz to, postoje i atraktivne mogućnosti za razvoj i dodatno usavršavanje, koje igraju važnu ulogu u odluci „zanat ili studije".

Istovremeno, gotovo da nema privredne grane u Nemačkoj koja toliko trpi zbog nedostatka stručne radne snage kao zanatstvo. Uprkos dobrim profesionalnim izgledima, nepopunjeno je oko 200.000 radnih mesta. Posebno su pogođena mala preduzeća.

Prema Izveštaju o stručnom obrazovanju za 2025. godinu, u zanatstvu je širom Nemačke nedavno ostalo nepopunjeno oko 19.000 mesta, što je 18 odsto svih ponuđenih mesta za stručno osposobljavanje u preduzećima.

„Još uvek previše mladih ljudi, ali i njihovih roditelja, nema pravi uvid u raznovrsne i odlične profesionalne perspektive koje zanatstvo nudi", poručuje predsednik Bavarske zanatske komore Franc Ksaver Peteranderl. „Još uvek raširena opsesija akademskim zvanjima zamagljuje pogled na realnost."

Oni koji se odluče za zanatsko obrazovanje imaju korist i od ranijeg početka zarade. „Ako studije završim sa 25 godina, pa zatim još pet godina otplaćujem studentski kredit, već imam 30", kaže futurolog Hartvin Mas iz Instituta za istraživanje generacija. U zanatstvu, s druge strane, mladi zarađuju ranije – „i to upravo u životnim fazama u kojima im je novac najpotrebniji".

Životna zarada: kada se studije isplate

Dok studenti godinama provode vreme na fakultetima, njihovi vršnjaci na stručnom obrazovanju već ostvaruju prihode i mogu da počnu sa stvaranjem imovine.

Pogled na takozvanu životnu zaradu – zbir bruto prihoda tokom celokupnog radnog veka – pokazuje da akademci tu početnu prednost kvalifikovanih radnika dostižu tek kasnije. Prema studiji Instituta za primenjena ekonomska istraživanja (IAW) pri Univerzitetu u Tibingenu, tek od 39. godine života počinju da zarađuju više.

Poređenje prihoda: master i majstor

Ako se posmatra samo mesečni prihod, razlike su još izraženije. Prema Anketi o zaradama za 2024. godinu Saveznog zavoda za statistiku, zaposleni sa master diplomom, diplomom, magisterijumom ili položenim državnim ispitom u proseku zarađuju 6.850 evra bruto mesečno.

Zaposleni sa završenim stručnim obrazovanjem ostvaruju, s druge strane, prosečno 3.973 evra.

Međutim, oni koji polože i majstorski ispit, finansijski stoje znatno bolje. Majstori u proseku zarađuju oko 5.300 evra mesečno – više od 1.300 evra u odnosu na kvalifikovane radnike bez majstorske titule, pa čak i oko 100 evra više nego zaposleni sa završenim osnovnim akademskim studijama.

„Majstorski bonus" – zašto se usavršavanje isplati

Ovaj takozvani „majstorski bonus" čini dodatno obrazovanje isplativom investicijom i otvara vrata ka rukovodećim pozicijama ili samozapošljavanju. „Ljudi sa majstorskim zvanjem imaju izuzetno povoljne pokazatelje na tržištu rada – i po pitanju zaposlenosti i po visini zarade", naglašava Veber.

Pojedini zanatski poslovi smatraju se naročito perspektivnim i finansijski atraktivnim. Reč je, pre svega, o zanimanjima značajnim za industriju, naročito u oblastima energetske tehnike i automatizacije – od mehatroničara do električara, navodi Hartvin Mas.

„Potreba za akademskim poslovima nastaviće da raste"

Istovremeno, prema rečima Vebera, i dalje postoje snažni argumenti u prilog studijama. „Akademski obrazovani i dalje imaju ubedljivo najniže stope nezaposlenosti i najviše zarade. Naše projekcije pokazuju da će potreba za akademskim poslovima nastaviti da raste."

Zato se pitanje da li zanatsko obrazovanje ili studije u načelu nude više šansi često pokazuje kao previše pojednostavljeno. Za lični izbor karijere mladih, presudno je na kraju koji put zaista odgovara njihovim sposobnostima, interesovanjima i životnim planovima.