Poslednja državna poseta jednog francuskog predsednika Nemačkoj bila je je pre četvrt veka - 2000. godine kada je u poseti bio Žak Širak. To je zaista vrlo dugo razdoblje za dve zemlje koje se osećaju tesno povezanim. Ipak, tako duga pauza, politički ne znači ništa. Jer šefovi vlada i resorni ministri dve zemlje sastaju se svakih nekoliko meseci.

Kod državne posete u prvom planu nije politika, nego susret sa zemljom i ljudima. Domaćin nije kancelar, nego predsednik. Francuski predsednički par stigao je u Nemačku u nedelju popodne u Berlin, a posetiće i Drezden i Minster, gde će Emanuel Makron primiti Međunarodnu vestfalsku nagradu za mir.

Trebalo je da Emanuel i Brižit Makron posete Nemačku još jula prošle godine, no predsednik je otkazao posetu zbog tadašnjih nemira u Francuskoj.

Ali za Makrona ni sada nije puno mirnije: u Novoj Kaledonijikoja pripada Francuskoj, ali se nalazi blizu Australije i ima poseban status - pre desetak dana izbili su krvavi nemiri koji još uvek traju. Uvedeno je vanredno stanje, predsednik je bio na licu mesta, a sada se evakuišu turisti.

Zatim, uskoro su evropski izbori i, prema ispitivanjima javnog mnjenja, najjača stranka bi mogla da postane desno-populističko Nacionalni savez (RN) Marine Le Pen.

Osim toga, jedna anketa (Eurobarometar) pokazuje je poveći „umor" Francuza od EU: od svih 27 članica EU, Evropski parlament u Francuskoj uživa najmanji ugled – baš u zemlji u kojoj taj parlament zaseda i koja se zajedno s Nemačkom smatra motorom Unije.

Makron: „Evropa može da umre"

„Naša Evropa može da umre" – tim rečima je Makron pre mesec dana na Sorboni pozivao na veću suverenost i zajedničku odbranu EU.

To nije prvi put da Makron iznosi svoje velike političke vizije za Evropu. On je već 2017. zahtevao imenovanje evropskog ministra finansija - Angela Merkel ga nije podržala. Ovoga puta je Olaf Šolc na platformi X hvalio „dobre impulse" iz govora o Evropi, ali nije ulazio u detalje.

Ovde se radi i o pitanju različitih mentaliteta, smatra Mark Ringel, direktor Nemačko-francuskog instituta iz Ludvigsburga. Vizije su „jedna vrlo francuska varijanta za objašnjavanje pogleda na stvari, čega u Nemačkoj nema", kaže on za DW. „Helmut Šmit je rekao: 'Ko ima vizije treba da ide kod lekara.' To je, verujem, trezveno nemačko tumačenje."

Nemačka vernost savezu, francuska autonomija

I kod mnogih pojedinačnih pitanja trenutno postoje jasne razlike u mišljenjima. Pariz otvoreno zagovara atomsku energiju, a Berlin je obustavio rad poslednje nuklearke uprkos nestašici energije. Makron nije isključio slanje kopnenih trupa u Ukrajinu, dok Šolc to kategorički odbija. Takođe slabo napreduju i planovi za proizvodnju nemačko-francuskog oklopnog vozila i borbenog aviona. Makron želi da Nemačka naoružanje naručuje od evropskih, pa dakle i francuskih firmi. No Nemačka rado kupuje i od Amerikanaca.

„Odbrana je uvek bila teška tema između Nemačke i Francuske", kaže Ringel. „Tu na nemačkoj strani imamo vrlo jako oslanjanje naNATO. Nasuprot tome je strateška autonomija, na koju poziva Francuska."

Šolc na francuskom, Makron na nemačkom

Nemačko-francuski odnosi su loši kao nikada u proteklih nekoliko decenija, izjavio je nedavno Friedrih Merc, predsednik CDU. On je takođe govorio i o „razdoru" između Šolca i Makrona kod podrške Ukrajini. Na jednoj zajedničkoj konferenciji u martu ta je napetost bila vidljiva.

No nemački kancelar i francuski predsednik žele barem javno da demonstriraju slogu. U jednom kratkom videu objavljenom na platformi Tik Tok Makron čita pitanje jednog građanina koji želi da zna da li je nemačko-francuski par još uvek aktuelan. Umesto Makrona odgovara Šolc – i to na francuskom: „Dragi prijatelji, potvrđujem vam da francusko-nemačko prijateljstvo živi!" Makron na to odgovara na nemačkom: „Hvala Olaf, i te kako se slažem s tobom."

Intenzivna razmena mladih

Ali kakvo je stanje što se tiče nemačko-francuskog prijateljstva između građana dve zemlje, nezavisno od turističkih putovanja i vina? Ringel ističe jednu studiju Infratesta koja „pokazuje da je podrška Nemaca Francuskoj kao partnerskoj zemlji i dalje velika. Više od 80 posto Nemaca kaže da je Francuska pouzdan partner, što je daleko više nego kada se radi o svim drugim našim partnerima. Isto to se vidi i u Francuskoj."

No istovremeno je zanimanje za učenje jezika susedne zemlje na obe strane sve manje. Ali Ringel smatra da to može biti i znak normalizacije odnosa: „Poštuju jedan drugog, ali to je postalo tako normalno da se možda zato ulaže daleko manje truda."

Direktor Nemačko-francuskog instituta nije zabrinut ni za razmenu mladih: „To nije samo razmena učenika. Postoji i mogućnost obavljanja prakse, recimo kod francuske dobrovoljne službe. Ima mnogo mogućnosti za tu razmjenu i to se vrlo intenzivno koristi."