Naslov je jednostavan: „Ja sam Malala“. Podnaslov: „Devojka koju su talibani hteli da ubiju jer se bori za pravo na obrazovanje“. Na naslovnoj strani je portret te tinejdžerke sa crvenom maramom na glavi. I ozbiljnim pogledom. Ove sedmice objavljena je biografija danas 16-godišnje Malale Juzafsai, tačno godinu dana nakon što su je u njenoj domovini, Pakistanu, napali talibani i teško ranili.

Tog 9. oktobra 2012. Malala se sa drugaricama vraćala iz škole. U svom zavičaju, dolini Svat, ona je poznata osoba. I talibanima trn u oku. Jer, ćerka jednog učitelja javno se zalaže za to da, uprkos talibanskoj zabrani, i devojčice smeju da idu u školu. O tome je pisala i na jednom blogu na Bi-Bi-Siju. Tog utorka, 9. oktobra 2012. talibani su upali u školski autobus, pitali: „Ko je Malala?“ I pucali u nju. Pogođena je u glavu. Izgledalo je da neće preživeti. Nakon hitne operacije u Pakistanu, prebačena je u Veliku Britaniju gde se tokom više meseci polako vraća u život. Tamo živi do danas zajedno sa ocem i dva brata.

Ne želi osvetu

„Hvala Bogu, nisam mrtva.“ To joj je bila prva misao kada se nedelju dana nakon atentata probudila iz kome u jednoj bolnici u Birmingemu, piše Malala u svojoj knjizi i nastavlja: „Nisam imala nikakvih zlih misli kada sam mislila o muškarcu koji je na mene pucao. Nisam želela osvetu.“ Malalin život odjednom je postao potpuno javan, svetski mediji akribično prate njeno lečenje. Preko noći je postala ikona, simbol borbe protiv tlačenja devojaka i žena. I brzo postaje jasno da talibani nisu ostvarili svoj cilj da je ućutkaju. Ona se i dalje neustrašivo javlja i to sa mnogo veće pozornice. Svoj glavni zahtev jasno iznosi i u svojoj biografiji: „Želim da svako zna: ne želim da se meni pomaže. Želim samo da se pomaže onome za šta se zalažem: mir i obrazovanje.“

Za svoj odlučni angažman pakistanska devojka na Zapadu dobija brojne pohvale i nagrade. Između ostalog – međunarodnu Dečiju mirovnu nagradu, a „Amnesti internešnel“ imenuje je za „Ambasadorku savesti“. Na svoj 16. rođendan u julu 2013. ona govori na Skupštini mladih UN u Njujorku. Čitava dvorana ustaje i tako joj odaje poštovanje. Prima je i britanska kraljica. Nominovana je i za ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir, a mediji je smatraju jednom od glavnih kandidatkinja (Da li će je dobiti, znaće se u petak, 11.10.)

Oprečne reakcije u domovini

„Ako dobije tu nagradu biće to kao da smo je svi mi dobili“, kaže učenica šestog razreda Gul Panra iz doline Svat. Slično misli i Fazal Kalik, učitelj u bivšoj Malalinoj školi. On je vrlo ponosan na svoju bivšu učenicu. „Ona je učinila dobro svojoj domovini. Ranije se dolina Svat povezivala sa terorizmom“, kaže učitelj u razgovoru za DW. „Malali treba zahvaliti i to što ljudi u celom svijetu sada znaju da u dolini Svat žive miroljubivi i ljudi željni znanja“, kaže on.

Ali, Malala ima u Pakistanu i protivnike. „Nakon atentata i njenog odlaska iz zemlje, a naročito nakon njenog govora pred Ujedinjenim nacijama, ovde je protiv nje vođena stvarno odvratna kampanja“, priča Brita Petersen u razgovoru za Dojče vele. Ona je direktorka kancelarije fondacije „Hajnrih Bel“ u Islamabadu i prati različite reakcije u Pakistanu na Malalin angažman. Ta tema je veoma nabijena emocijama. „Malalinom ocu se prebacuje da instrumentalizuje svoju ćerku. Pogrdno ga zovu 'makro', a nju 'prostitutka Zapada'", kaže Brita Petersen.

Veliki planovi za budućnost ili utopija?

Povodom izlaska knjige Malala Juzafsai dala je i intervju za Bi-Bi-Si. U njemu poziva na dijalog sa talibanima. To je „najbolji put za rešavanje problema i protiv rata“. Osim toga izrazila je želju da se što je pre moguće vrati u Pakistan i u svojoj domovini politički aktivira. Brita Petersen smatra da ta namera nije realna. „Malala trenutno živi u Velikoj Britaniji baš zbog toga što je za nju ovde u suštini previše opasno.“ Izgledi da Malala ostvari svoj san i utiče na budućnost Pakistana, po mišljenju Brite Petersen, „prilično su slabi“.

Autori: Ester Felden / Anto Janković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković