Jedan vrtić u pokrajini Hesen. Ovdašnje vaspitačice se prvi put susreću sa detetom koje, jedva da je naučilo da priča, a već kao na traci izbacuje nacističke parole. Dok druga deca crtaju sunce i mesec, ovo dete crta kukasti krst. Kada se užina, ne želi da sedi pored dece turskog porekla. „Na internetu smo pogledali šta rade roditelji deteta i videli u kojoj su partiji, da su radikalni desničari“, priča šefica ovog vrtića za ZDF. Njen lik je zamućen, glas joj pozajmljuje novinarka. Ova žena želi da zaštiti sebe i svoju porodicu. „Desničari su spremni na svašta, to me plaši. Ali želim da javnost sazna da postoji ovakav problem i da to nije pojedinačni slučaj.“

Rasističke dečije knjige

Kako se odnositi prema deci koju roditelji kod kuće podučavaju da mrze druge i drugačije? U Berlinu postoje tri mesta koja nude seminare na kojima vaspitači mogu da čuju neka rešenja. „Vaspitačice u vrtićima često dođu do zaključka – ne mogu da prevaspitavam roditelje, ne bavim se ispiranjem mozga, pa to je samo drugačije mišljenje“, kaže Eva Prauzner, socijalna radnica koja pomaže vaspitačima u jednoj od radionica. „Tome se suprotstavljamo. Nacionalsocijalizam nije jednostavno jedno od mišljenja koje sme da se kaže. U najmanju ruku mu odlučno treba protivrečiti“, dodaje Prauzner.

Nacionaldemokratska partija Nemačke, koja okuplja ekstremne desničare, u poslednje vreme je veoma uspešna u predstavljanju sebe kao čuvara porodice. Žena i dete imaju mesto u njihovom sistemu. Na propagandnim skupovima često se postavi i zamak na naduvavanje po kojem dečica radosno skakuću. Jedan od zadataka supruga i majki je i da uđu u savet roditelja u vrtiću, kako bi tamo agitovale. „Najpre pokušavaju da izgrade odnose poverenja sa vaspitačicama“, priča Hajke Radvan, koja pri fondaciji Amadeu Antonio izučava odgajanje dece. „U drugom koraku guraju svoju ideologiju. Recimo donose dečije knjige koje, kada se malo bolje pogleda, šire rasističke i antisemitske stavove.“

Da li rastu nove generacije nacista?

Kako je pisao nedeljnik Cajt, nove generacije neonacista – koji su u međuvremenu stasali da budu roditelji – vaspitavaju svoju decu kao da su tridesete godine, a Hitler na vrhuncu moći. Njima se daju stara germanska imena – Arvin, Freja, Tore, Hildegund… Picu zovu povrćna torta, a Božić je Julfest. List piše o roditeljima koji svoju decu nikada ne vode lekaru – oni moraju biti čvrsti i sposobni da sami pobede prehladu ili grip. Devojčice treba da nauče da štite svoj dom. Institucije se odbijaju. „Da li time nastaje nova generacija desnih ekstremista? Generacija za koju će mržnja prema strancima i fanatizam biti najnormalnija pojava?“, pita se autor teksta.

Eva Prauzner veruje da se to može sprečiti. Da bi se usprotivili diskriminaciji od malih nogu, potrebno je da vaspitači imaju jasan stav. „Reakcija mora doći čim dete u vrtiću prvi put kaže neku diskriminušuću parolu ili frazu. Tada se mora intervenisati“, smatra Prauzner. U vrtiću u Hesenu, sa početka priče, prvi put se uvideli problem pre tri godine. Od tada je kompletno osoblje vrtića uspelo da razvije konsekventan stav – nulta tolerancija za diskriminaciju drugog i drugačijeg.

nr/jil/zdf/zeit