Većina nas verovatno ne bi preživela buku od 200 decibela. Da smo tome izloženi pukla bi nam bubna opna, a vrlo verovatno i pluća. Ni pucanj topa ili mašinskog oružja u neposrednoj blizini nema takvu moć, ali nekoliko životinja to može.

Verovatno sta sada pomislili na slona i lava? Istina je, oni su glasni, ali može i jače. Evo sitnih životinja koje proizvode neverovatnu buku.

1. Rak-praskavac

Najmoćnije zvuke u životinjskom svetu ispušta jedan mali rak. Zaista. Rak-praskavac ili rak-pištoljdžija (naslovna fotografija) živi u tropskim i suptropskim područjima. Velik je oko pet santimetara, živi mahom u morima, ali četiri vrste postoje i u slatkim vodama. Kreće se po dnu ili koralnim grebenima jer je veoma loš plivač. Rođak je škampa koje rado jedemo, ali za razliku od njih, sa pištoljdžijom se uopšte nije šaliti.

Kada lovi, gmiže po morskom dnu i polako se prikrada žrtvi. Onda sve ide brzo: rak otkoči svoj revolver – tako to zaista zvuči – puca. Pri tom pravi vazdušni mehur čije pucanje proizvodi snažan prasak. „Glasno" je u ovom slučaju blaga reč. Prasak je glasan preko 220 decibela. Manje životinje koje su u blizini od udarnog šoka su na mestu mrtve ili povređene.

I ne samo to. Od implozije voda se zagreva na skoro 5.000 stepeni Celzijusa – toplota skoro kao na površini Sunca. Ukoliko mehur pogodi gliste, rakove ili male ribe, oni su na mestu mrtvi. Da se takav rak stavi u stakleni akvarijum, bio bi u stanju da ga raznese. Sa ovim majušnim galamdžijom u životinjskom svetu jedino može da se meri najveće stvorenje - kit.

2. Veslačica

Kada je reč o glasnoći u odnosu na veličinu tela, postoji još jedan sitni galamdžija: Stenica veslačica. A ne kaže se bezveze dosadan kao stenica.

Posebno je neverovatan način na koji veslačica proizvodi snažnu buku: kako bi u vreme parenja na sebe skrenuo pažnju, taj insekt koji živi u vodi trlja penis po svom stomaku. Taj poseban vid pravljenja buke, trljanjem dva dela tela, zove se stridulacija. Buba koja može biti veličine svega dva milimetra  tako proizvodi zvuk od skoro 100 decibela.

To odgovora glasnoći orkestra koju gledalac oseti u prvom redu. Čak 99 odsto te jake buke gubi se u prenosu iz vode u vazduh. Ipak buku životinjice sa rečnog dna može da čuje čovek koji šeta obalom.

3. Cvrčak

Insekt koji takođe proizvodi veliku buku. I on se trudi da na sebe skrene pažnju suprotnog pola. Posebno glasna vrsta živi u Australiji. Glasnoćom do 120 decibela on daleko nadjačava recimo kamion za odnošenje smeća (80 decibela).

Cvrčci imaju poseban organ za proizvodnju zvuka: timbal, koji se nalazi u prednjem delu stomaka. Aktiviranjem takozvanih pevačkih mišiča, u organu nastaju vibracije. Zvuci koje proizvode ovi cvrčci mogu da se čuju na udaljenosti do jednog kilometra.

4. Koki

Koki-žaba, neupadljivo smeđe boje, ne krekeće već ispušta pištavi „ko-kiii" zvuk za koji biste na prvo slušanje rekli da ga proizvodi ptica. Može biti velika tri do pet santimetara. Živi u Portoriku i proizvodi zvuk koji dostiže oko 100 decibela.

„Ko" služi da zastraši druge mužjake, a „kiii" da privuče partnerku. U toj igri nastaje pravi žablji koncert.

5. Noctilio leporinus

Noctilio leporinus je vrsta slepog miša koji živi u Centralnoj i Južnoj Americi. Proizvodi zvuk koji dostiže 137 decibela – i time spada u višu ligu glasnih životinja.

Problem je taj što se zvuci slepog miša kreću negde između 60 i 50 kiloherca i za ljude su nečujni. Srećom. Jer ta buka je zaglušujuća i odgovora glasnoći mlaznog aviona na 100 metara udaljenosti.

Evo sa kakvom veštačkom galamom koju pravimo mi, ljudi, se mogu uporediti zvuci nekih životinja: